Дунав пресушује, а из дубине израња прошлост

На Штранду, омиљеном купалишту Новосађана, повлачење воде открило је први стуб Моста слободе и оставило га на обали, што је изазвало чуђење старијих суграђана који не памте овакву ситуацију. Док су пешчани спрудови постали атракција за шетаче и авантуристе, стручњаци упозоравају да је Дунав кроз Србију достигао историјски ниске вредности.

Фото: Икс принтскрин/@Reuters, Јутјуб принтскрин/Nat Geo Animals

Упоредо са екстремним опадањем нивоа реке, дошло је и до драматичног пада квалитета воде. На Штранду вода је на већини места сврстана у четврту класу, што означава слаб еколошки статус. Услед високих температура које достижу и 25 степени и ниског водостаја, забележено је убрзано размножавање алги и повећање органских материја, због чега је купачима издато хитно упозорење о обавезном туширању након купања.

Док грађани користе овај тренутак да шетају по сувом речном дну, професионални лађари, еколози и надлежне службе су у стању пуне приправности. Изразити дефицит падавина у целом току реке упалио је црвени аларм, а суша је погодила и суседне земље кроз које протиче ова велика европска река.

Шта све израња из Дунава: Од бомби из Другог светског рата до праисторијских мамута

Повлачење Дунава дуж целог тока на површину је изнело невероватне, али и опасне тајне из прошлости. Испод Петроварадинске тврђаве у Новом Саду нађена је минобацачка граната из Другог светског рата, док је на истом месту нешто раније изронила и авио-бомба.

 

 

Грађани сведоче да се у исушеном кориту сада може наћи свашта - од заостале бојеве муниције калибра 7,62 mm па све до одбачених ствари - покварених веш машина и лавабоа... Слична ситуација је и у Хрватској код Батине, где су уништене две авио-бомбе од по 150 килограма, као и у Будимпешти где војници претражују дно код Маргаритиног острва.

Међутим, ниске воде не откривају само опасно оружје. У северној Бугарској, близу села Рјахово, екстремно низак водостај изнео је на површину фосилне кости праисторијског мамута, што је привукло велику пажњу светске научне јавности.

Истовремено, речне дубине широм тока Дунава почеле су да откривају давно потопљене олупине. Најпознатији су остаци немачких ратних бродова из Другог светског рата код Прахова који су припадали црноморској и дунавској флоти, а који већ деценијама ометају пловидбу. Ништа мање пажње не привлачи ни брод стар око 90 година код Опатовца у источној Хрватској, где је из воде изронио аустријски шлеп са угљем који је потонуо давне 1937. године.

 

 

Прогноза стручњака: Шта нас чека у наредном периоду?

О томе каква нас ситуација очекује и да ли има тенденције даљег опадања, детаљно је говорио Дејан Владиковић, хидролог Републичког хидрометеоролошког завода (РХМЗ).

- Најнижи водостаји обично се бележе крајем августа, а ове године екстремно ниски нивои забележени су већ крајем јула. Разлог су вишемесечни дефицит падавина и веома мале залихе воде у снежном покривачу током зиме - наводи Владиковић.

Према његовим речима, ситуација се неће брзо поправити јер хидролошки модели не предвиђају обилне падавине током августа.

- Очекујемо тек спорадичне падавине, које неће бити довољне за опоравак водостаја. У наредних десетак дана на делу Дунава од Бездана до Богојева могућ је додатни пад од десет до 15 центиметара, што ће додатно отежати ситуацију - наводи Владиковић и упозорава да може доћи до тешких последица по речни екосистем и привреду.

- Ниски протоци значе мање раствореног кисеоника у води. Због високих температура вода се додатно загрева, што може озбиљно угрозити рибљи фонд и друге организме у рекама - наводи Владиковић.

Он додаје да су климатске промене главни кривац за све учесталије екстреме на нашим просторима и подсећа да стручна јавност годинама упозорава да ће се овакве појаве све чешће смењивати, од наглих и разарајућих поплава до екстремно ниских водостаја.

Лађари у проблемима: Блокиран туризам и заробљени бродови-хотели

Екстремни услови на води створили су огромне муке професионалним лађарима и потпуно паралисали речни саобраћај. Представник Удружења професионалних лађара Србије, Бранислав Вајда, објашњава тежину тренутне пловидбе:

- Водостај је екстремно низак. То значи да постоје ограничења у пловидби, када је реч о газу пловила и величини конвоја - наводи Вајда.

Поред теретног саобраћаја, у великом проблему је и туризам. Око 15 бродова-хотела остало је заробљено на мађарском делу Дунава, док је већина теретних пловила обуставила пловидбу због рекордног ниског водостаја, саопштило је мађарско Министарство саобраћаја и инвестиција. А у Србији, велики бродови једва пролазе најкритичније тачке код Футога, Жежељевог моста у Новом Саду и Сремских Карловаца, док додатни безбедносни проблем праве неодговорни појединци.

- Додатни проблем представљају наутичари и људи који се чамцима или другим пловилима крећу матицом реке, а не обраћају довољно пажње. Велики бродови у оваквим условима немају довољно простора за маневрисање и избегавање - наводи Вајда.

Ванредна ситуација у три града и хитна седница Републичког штаба

Због историјског минимума водостаја Дунава од минус 127 центиметара, Покрајински штаб прогласио је ванредну ситуацију на територијама Сомбора, Куле и Врбаса. Последице прете да угрозе пољопривреду и Хидросистем Дунав-Тиса-Дунав, због чега је издвојено 270 милиона динара за хитне радове на очувању система.

Поводом ове кризе хитно је заседао и Републички штаб за ванредне ситуације којим је председавао министар унутрашњих послова Ивица Дачић. Министарство унутрашњих послова и Дачић наложили су координисано деловање целокупног система како би се заштитили грађани, привреда и ресурси.

- Ово није питање једне институције, већ целог државног система. Очекујем да свако уради свој део посла, да будемо потпуно координисани и да искористимо све расположиве капацитете како бисмо последице ове ситуације свели на најмању могућу меру - закључио је Дачић.

(Блиц)

БОНУС ВИДЕО