Зашто се планина брендиране одеће види из свемира?

Хиљаде тона јакни, панталона, обуће и дечје гардеробе данас прекривају пустињски пејзаж и представљају један од најупечатљивијих симбола глобалног проблема брзе моде.

Одбачене модне колекције

Недалеко од северног чилеанског града Алто Осписио, огромне количине нежељене гардеробе из целог света годинама се гомилају у пустињи.

Већина одеће је стигла кроз међународну трговину половном робом. Док је део пронашао нове власнике широм Латинске Америке, велики број комада никада није продат и на крају је једноставно завршио усред пустиње.

Према доступним подацима, на депонијама око Алто Осписија налази се 60.000 тона одбачене одеће, мада се процене разликују, преноси Тимес оф Индиа.

Међу одбаченим стварима могу се пронаћи модне колекције које никада нису стигле до купаца, па чак и потпуно нова гардероба са оригиналним етикетама.

Огроман прилив половне одеће

Последњих година, Чиле спада међу највеће светске улазне тачке за половну одећу, а највећа је у Јужној Америци. Сваке године кроз северну луку Икике стигне више десетина хиљада тона гардеробе, углавном из Европе, САД, Канаде и појединих делова Азије.

Велику улогу у томе има градска зона слободне трговине, која знатно олакшава увоз. Трговци потом разврставају одећу према квалитету, сортирају је и продају купцима широм Латинске Америке, где је потражња и даље велика.

Овакав систем обезбеђује посао за хиљаде људи, посебно у секторима сортирања и препродаје, а велики део одеће заиста добије нови живот.

Проблем настаје када гардероба не може да пронађе купца.

Комади лошег квалитета, оштећена роба, застареле модне колекције или велики вишкови представљају озбиљан финансијски проблем за трговце. Њихов извоз у друге земље кошта, као и одлагање на овлашћеним депонијама.

Због тога поједини трговци годинама бирају "јефтиније" решење - остављају нежељену одећу у околној пустињи или је спаљују.

 

 

Упозорење еколошких организација 

Током година одбачена гардероба нагомилала се у оно што је данас широм света познато као „планина одеће Атакама“.

Размере проблема јасно показују и сателитски снимци, на којима се огромне површине прекривене одећом лако разликују од околног пустињског пејзажа.

Еколошке организације упозоравају да се гомиле из године у годину повећавају, јер стално пристижу нове пошиљке, док се само мали део постојећег отпада уклања.

За разлику од природних материјала, попут памука или вуне, велики део савремене гардеробе израђен је од полиестера и других синтетичких влакана добијених прерадом нафте. Када заврше у природи, такви материјали могу да опстану деценијама.

Ветровима карактеристичним за пустињу ситна влакна се разносе на велике удаљености, сматрају стручњаци, док дуготрајно излагање јаком сунцу постепено разлаже тканине на све мање честице које остају у животној средини.

Уз то, приликом сагоревања синтетичких материјала ослобађају се опасна хемијска једињења и густ дим који може да утиче на здравље људи.

Становници који живе у близини места на којима се одећа спаљује тврде да су понекад приморани да остану у кућама док се ваздух не прочисти.

 

 

Уклањање отпада велики изазов

С друге стране, уклањање одбачене гардеробе представља изазов због високих трошкова. Пошто отпад потиче из комерцијалног увоза, а не из домаћинстава, често није јасно ко сноси одговорност за његово збрињавање.

Тако велики финансијски терет неретко пада на локалне самоуправе које за то немају довољно средстава.

Због тога организације грађана већ годинама упозоравају да север Чилеа не сме постати коначно одредиште нежељене одеће из целог света.

Упркос размерама проблема, поједине организације и компаније покушавају да пронађу начин да огромне количине текстила искористе уместо да остану у пустињи.

Развијају се системи који механички раздвајају тканине на влакна, од којих се потом производе термоизолација, филц и други индустријски материјали.

 

 

Такви производи могу да се искористе у производњи намештаја, душека, грађевинских материјала, као и појединих делова за аутомобиле.

Други пројекти експериментишу са израдом грађевинских панела и звучне изолације од одбаченог текстила.

Међутим, рециклажа је и даље веома сложен процес, јер већина савремене одеће садржи више различитих врста влакана и хемијских премаза, што знатно отежава њихову прераду.

Чак и ако капацитети за рециклажу буду значајно повећани, стручњаци упозоравају да ће уклањање десетина хиљада тона текстилног отпада који се годинама нагомилавао у пустињи представљати огроман посао који ће трајати годинама.

(Telegraf.rs)