У петак, 31. јула 2026. године, на територији Европске уније званично је ступила на снагу нова ригорозна директива о "Праву на поправку" (Right to Repair). Овај законски акт представља једну од највећих победа потрошача у дигиталној ери, приморавајући технолошке гиганте да прекину праксу такозваног планираног застаревања.

Годинама уназад, замена батерије, екрана или једноставног микропрекидача на модерним уређајима била је скупља од куповине новог апарата, док су независни сервисери били онемогућени да дођу до оригиналних делова. Нова регулатива радикално мења правила игре у корист новчаника грађана и заштите животне средине.

Adam Melnyk / Alamy / Profimedia

 

 

Крај технолошким уценама: Резервни делови морају бити доступни свима

Према новим правилима која примењују све чланице ЕУ, произвођачипаметних телефона, таблета, е-бицикала, усисивача и беле техникезаконски су обавезани да обезбеде оригиналне резервне делове по разумним и недискриминаторним ценама. Поред делова, компаније морају јавно понудити бесплатна упутства за сервисирање и софтверске дијагностичке алате.

Ово практично значи да Епле, Самсунг и други гиганти више не смеју да закључавају компоненте преко софтвера нити да одбијају сарадњу са независним, локалним сервисима који нису у њиховом званичном ланцу.

Фото: Depositphotos, Rangizzz

 

 

Бесплатно продужење гаранције као награда за поправку

Један од најатрактивнијих новитета за потрошаче јесте аутоматско продужење законске гаранције. Уколико се купац у склопу гарантног рока одлучи за поправку уместо за замену уређаја новим, гаранција на тај производ аутоматски се продужава за додатних годину дана.

На тај начин Европска унија директно подстиче грађане да не бацају технику чим се појави први квар, већ да искористе право на бесплатну и квалитетну поправку, чиме се драстично смањује количина електронског отпада.

Забрана софтверских саботажа и намерног успоравања

Директива изричито забрањује употребу било каквих софтверских или хардверских техника које спречавају поправку. Произвођачи више не смеју да спроводе такозвани "парт паиринг" тј. праксу где уређај одбија да ради ако му се угради екран или батерија који нису програмирани директно у фабрици.

Такође, произвођачи су обавезани да обезбеђују софтверска и сигурносна ажурирања током знатно дужег временског периода, спречавајући ситуације у којима исправан телефон постаје неупотребљив само зато што више не подржава апликације.

Шта нова правила ЕУ значе за Србију и нашу технику?

Иако Србија није чланица Европске уније, ова историјска одлука имаће директан и изузетно позитиван утицај на наше тржиште. С обзиром на то да глобални брендови не праве посебне моделе телефона или беле технике само за тржиште Србије, уређаји који се увозе код нас биће израђени по новим, лакше поправљивим стандардима.

Поред тога, очекује се да ће и домаће законодавство и увозници морати да ускладе гаранције и доступност резервних делова, чиме ће и српски потрошачи и независни сервисери добити знатно лакши приступ оригиналним компонентама.

Победа екологије и економије над потрошачким друштвом

Годишње се у свету баци више од 60 милиона тона електронског отпада, од чега велику већину чине уређаји који су могли наставити са радом уз замену само једног дотрајалог дела.

Увођењем "Права на поправку", Европа успоставља нов модел одрживе економије. Технологија коначно враћа своју примарну сврху да дуготрајно служи кориснику, а не да представља једнократну робу која се баца са првим кваром.

(Курир)

БОНУС ВИДЕО: