Жарке летње температуре и до 40 степени какве владају ових дана изразито су непријатне и права је срећа што током године постоји само ограничен број дана са оваквим, екстремним температурама (мада се број таквих дана значајно повећао због климатских промена).
Још од НАСА студије из 1958. године, установљена је комфорна зона температуре између 4 и 35 степени Целзијуса, у којој, кад влажност не прелази 50 одсто, људи могу да бораве неограничено дуго.
Питање је, кад се нађе изван ове зоне, колико високу температуру људско тело уопште може да поднесе? Упркос бројним, махом војним истраживањима, на ово питање нема једног општег, а прецизног одговора.
Ипак, најновија научна истраживања објављена у часопису Натуре показују да је та граница знатно нижа него што се раније веровало и да директно зависи од влажности ваздуха и година старости.
Фото: Elena Nazarova / Alamy / Profimedia
Док се дуго сматрало да здрав човек при екстремној влажности може да издржи до 35 °Ц, новији експерименти откривају да је критична тачка за младе људе заправо између 26 °Ц и 34 °Ц, док је за старију популацију праг још нижи - од 21 °Ц до 34 °Ц (мерено на влажном термометру, где тело губи способност расхлађивања знојењем).
Прочитајте још
Утицај више фактора
Различите особе могу да издрже различите температурне екстреме, а то зависи и од начина одевања, физичких активности, струјања ваздуха и заклоњености од сунца. И пре свега, од влажности ваздуха. При врло високој релативној влажности ваздуха човек може бити угрожен већ на 36 степени Целзијуса, док у пустињама, где је ваздух изузетно сув, људи могу десетак минута да издрже и на температури од 60 степени.
Како би одржао телесну температуру на око 37 степени, организам при високим температурама ваздуха сувишну топлоту ослобађа пре свега кроз испаравање, односно знојењем. Међутим, ако је релативна влажност око њега висока, испаравање је успореније и човек доживљава да је спољна температура виша од оне коју мере термометри. Због тога се у прогнози и користи такозвани топлотни индекс какав од 1978. примењује америчка, као и већина европских метеоролошких организација, а између осталих и наш РХМЗС.
Фото: Depositphotos/HayDmitriy
У Канади је још од 1965. у употреби такозвана Хумидекс скала, док се данас ваши телефони ослањају на РеалФеал скалу компаније "AccyWeather". Устаљено се сматра да на температури вишој од 54 степена Целзијуса људском организму неизбежно следи топлотни удар.
Овај облик хипертермије може да се догоди и на далеко нижим температурама, а на то могу да утичу лекови, алкохол, старост, али и друге околности. Спортисти који се такмиче на топлоти могу бити у опасности, а статистике бележе да су честе жртве топлоте деца заборављена у нерасхлађеним аутомобилима.
Шта је топлотни удар?
Топлотни удар је екстремно стање термичког стреса и доводи до раста телесне температуре за свега неколико минута, вртоглавице, крварења, колапса кардиоваскуларног система, конвулзија, коме, отказивања мишића и органа и у најтежем случају, до смрти.
Фото: Depositphotos/NewAfrica
Наравно, при овдашњим температурама, ма како биле непријатне, не треба да бринете све док боравите у проветреним, вештачки расхлађеним просторијама, узимате довољно течности и избегавате директно излагање сунцу у најтоплијем делу дана.
Временска прогноза за наредне дане
Данас сунчано и веома топло. Ветар слаб и умерен источни и југоисточни. Највиша дневна температура од 35 до 40 °С.
Сутра и даље веома топло уз највишу дневну температуру од 35 до 40 °С. У току дана претежно сунчано, а после подне на истоку, југу и југозападу Србије, као и у Поморављу и Банату, уз локални развој облачности, ретка појава краткотрајне кише или пљуска с грмљавином, наводи се на сајту РХМЗ-а.
Уз променљиву облачност, локална појава краткотрајне кише и пљускова с грмљавином се у петак очекује на ширем подручју, а за дане викенда само у брдско-планинским крајевима југозападне, јужне и источне Србије. Температура у мањем паду и у већини места биће у интервалу од 32 до 36 °С, док се следеће седмице поново очекује веома топло време.