Међутим, њени корени вуку много даље, са Косова и Метохије. Наиме, давне 1993. године пронађена је као беба у подруму зграде у Гњилану.
У болници је добила презиме Суботић, а после три месеца одведена је у Дом за незбринуту децу у Звечанској у Београду.
Фото: Printskrin/Instagram/elizabeth.zdralo
– Не знам да ли ми је жена која ме је родила дала неко име, јер је никада нисам упознала. Моји родитељи, који су ме усвојили када сам имала нешто више од девет месеци, дали су ми име Елизабета. Доласком у Америку постала сам део породице која ми је пружила све – испричала је Елизабета својевремено за Serbian Times.
Усвојили су је Радмила и Раде Касић, брачни пар српског порекла који је живео у Чикагу. Раде је био фудбалер пореклом из Далмације, док је Радмила из Лесковца. Након дугог процеса усвајања, дозволу су добили управо на дан када је Елизабета рођена.
– Моја мајка је тада разговарала са принцезом Елизабетом Карађорђевић, која им је помогла током процеса усвајања. По њој сам добила име – објаснила је.
Прочитајте још
Године 1994. породица се преселила у Сан Дијего, где их је на аеродрому дочекало чак 150 људи, међу којима су били припадници српске заједнице и представници локалних медија.
– Сви су знали моју причу и желели су да ме упознају. Моји родитељи били су веома поштовани у српској заједници и многи су желели да поделе тај посебан тренутак са нама – присетила се.
Жели да сазна ко су јој биолошки родитељи
Иако је одрасла окружена љубављу, Елизабета никада није престала да размишља о својим биолошким родитељима. Први покушај да пронађе информације о свом пореклу имала је 2016. године преко Фејсбук група, али без успеха. Ипак, потрага јој је донела једно драгоцено пријатељство.
– Упознала сам Милицу Мршуљу, која је такође као беба остављена у Гњилану. Постале смо пријатељице, а први пут смо се среле у Београду, где ме је дочекала на аеродрому – испричала је.
Поносна сам што сам косовска девојка
Иако никада није посетила Гњилане, Елизабета каже да осећа снажну повезаност са местом свог рођења.
– У контакту сам са медицинском сестром која ме је неговала у болници и волела бих да је упознам. Поносна сам на своје порекло и свима говорим да сам "косовска девојка" – каже она.
Елизабета и њен супруг Немања добили су сина Матеа.
Жели да усвоји дете из Звечанске
Захвална на љубави коју је добила као дете, одлучила је да помогне малишанима који пролазе кроз сличну судбину.
– Два пута сам носила хуманитарну помоћ деци у Звечанској, 2016. и 2019. године, захваљујући новцу који смо прикупили у нашој цркви у Сан Дијегу. Немања и ја планирамо да усвојимо бебу из Звечанске, јер желим да вратим оно што је мени некада пружено – рекла је.
Поред хуманитарног рада, Елизабета је посвећена очувању српске културе у Америци.
Шеснаест година играла је фолклор, а данас води најмлађу фолклорну групу при својој цркви, где децу учи традиционалним српским играма.
– Фолклор ми је донео много лепих ствари. Тамо сам упознала и свог супруга – каже.
Професионално ради као медицинска сестра и планира да настави школовање како би стекла звање више медицинске сестре.
Истовремено је изградила успешну каријеру на друштвеним мрежама.
– Волим посао пред камерама и одлично ми иде улога инфлуенсерке. Сарађујем са хотелима, ресторанима и модним брендовима, али медицина ће заувек остати моја највећа љубав – закључила је.
Од бебе остављене у подруму до жене која данас помаже другима, Елизабета Ждрало својом животном причом показује да ни најтежи почетак не мора да одреди нечију будућност. Упркос свему што је прошла, није заборавила своје корене и жели да другој деци пружи исту шансу коју је некада добила.
(Kurir)