Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Милица Милша и Жарко Јокановић нису били само колеге са покојним глумцем већ и пријатељи.
- Марко је био, пре свега, добар човек, диван глумац и нико није могао тако живописно да игра улоге и дочара ликове да га сви апсолутно обожавају. Никада вам се није десило да можете нешто да попијете или поједете када је Марко ту, а да он то не плати. Био је човек који је, када је била систематизација у позоришту и када је један наш фантастични реквизитер због недостатка одређеног степена образовања нажалост добио отказ, потпуно тихо и без хвалисања платио његову вечерњу школу. Тај човек је завршио школу и дан-данас је наш реквизитер. Имала сам срећу да играм и у серијама с њим, и у нашем Београдском драмском позоришту. А ево, ове године сам овде председник жирија за награду "Марко Живић" која се додељује најбољем младом дебитанту.
Чини се да су многи глумци који су нас напустили заборављени од стране колега, али Жарко сматра да је то индивидуално.
- Не треба идеализовати никога, а најбитније је да су ти људи живели и направили своје велике животе које нико не може умањити, чак и ако се пријатељи не сећају у довољној мери. Али оно што јесте посебно лепо је овај парк сећања који је општина Врњачка Бања са фестивалом направила. Драго нам је што је своје дрво овде добио и Марко Живић. Он је био врхунски, врло специфичан и добар глумац који је могао све улоге да игра подједнако добро. Био је прави шоумен, беспрекоран и најбољи у том свету. А пре свега, био је човек са највећим срцем међу глумцима.
Постоје неке приче да би се о његовом животу, како професионалном тако и приватном могао направити документарни филм.
Фото: В. Данилов
- Увек се може урадити више, али свакако мислим да овај Фестивал филмског сценарија, чији је Марко био дугогодишњи уметнички директор, може направити и тако нешто. Верујем да би то био један од највећих филмова о његовом стваралаштву.
Милица и Жарко о последњем сусрету са Живићем
Они се присећају и када су последњи пут видели Марка.
- Њега већ нема доста дуго. Заправо, нема га од короне, односно од 2021. године – то је већ пет година. А пре тога смо се, наравно, видели пре короне, каже Жарко а Милица додаје:
- Радили смо заједно једну дечију представу која је била изузетно занимљива и урнебесна, а коју је режирао Марко Јовичић. Он је играо директора и било је урнебесно шта нам је све радио. Марко је спадао у ону ретку сорту глумаца који сваки пут направи неко ново мало чудо на представи, тако да никада не знате шта ће до краја одиграти на ком извођењу. Највише је личио на Зорана Радмиловића, каже Жарко, а Милица је сагласна:
Фото: Антонио Ахел/АТА имагес, Амир Хамзагић/АТА имагес
- Јесте, он је највише личио на Зорана Радмиловића од било ког глумца кога познајем – био је изузетно креативан и јако духовит. Неки глумци покушавају некад нешто да убаце, али боље да то никада нису урадили. Марко Живић је сваки пут када би нешто додао или импровизовао правио урнебесне сцене којима се цела сала смејала.
Осим што је био глумац, Марка смо гледали и као водитеља, а и у томе се добро снашао.
- Он је водио програм и то је радио врло успешно. Имао је свој аутентичан, природни шарм и природну духовитост. Њему нису требали сценаристи, био је довољан сам себи. Он је једноставно био топао човек који се свима обраћао са топлом људском топлином. Знате, да смо знали да ће неко прерано да оде... али овако... Сигурно му са 49 година није било време јер је могао још много тога лепог да проживи, каже Милица на шта се Жарко присећа:
Фото: Stefan Tomasevic/ATAImages
- Његово глумачко време је заправо тек долазило. Каријера му је прекинута у самом напону највеће креативности и то је просто једна космичка неправда. Али ја верујем да он негде у неком небеском театру игра и смешка се, јер ми је увек у сећању са оним искреним, дечачким осмехом.
Имали су бројне заједничке улоге
Милша је са Марком играла у многим серијама и представама.
- У питању су комедије "Призори из брачног живота" и "Хотел са седам звездица". У позоришту смо такође играли заједно, а последње што смо радили била је представа "Човек звер врлина". Пре самог почетка те представе, Марко и ја смо морали да уђемо на сцену и легнемо у кревет, пошто представа почиње тако што се ми будимо. Тако бисмо увек лежали испод покривача неких 15 до 20 минута пре почетка. Шта друго да радите него да причате? Ту смо се баш онако дружили, свашта ми је причао и ту сам заправо упознала једног сасвим другог, дубљег Марка.
Фото: Антонио Ахел/АТА имагес
Ускоро ће се знати ко ће ове године понети награду "Марко Живић" за најбољег младог дебитанта.
- Одгледала сам све филмове у којима играју млади дебитанти. Неки су се издвојили више од других, али неће нам бити лако јер има дивних улога и свако у жирију има свог фаворита. Договараћемо се и видећемо, али има дивних младих глумаца и мислим да би Марко био јако срећан да је могао да их упозна.
(Блиц)
БОНУС ВИДЕО:
