Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Чистоћу најчешће меримо оним што видимо – флекама од блата или траговима прашине по поду. Али прави проблем је невидљив. Обућа коју носимо напољу долази у додир са јавним тоалетима, тротоарима, болничким ходницима, али и травњацима третираним хемикалијама попут хербицида и инсектицида. Све то, практично, уносимо право у дневну собу.
Истраживање Универзитета Аризона показало је да је чак 96 одсто тестираних ципела садржало колиформне бактерије, које се најчешће повезују са фекалним загађењем. У 27 процената узорака пронађена је и бактерија Ешерихија коли (Е. цоли), позната по томе што може изазвати озбиљне инфекције, па чак и животно угрожавајућа стања.
Најугроженија су мала деца
Иако поједини сојеви Е. цоли не изазивају теже последице, други производе опасни Шига токсин који може довести до крваве дијареје и хемолитичко-уремијског синдрома – тешког обољења које може завршити отказивањем бубрега. Највећи ризик прети деци млађој од пет година, јер им је имунитет још у развоју, а руке често завршавају у устима.
Прочитајте још
На ђоновима се, међутим, не задржава само Е. цоли. У дом се могу унети и бактерије попут Цлостридиум диффициле, узрочника тешких и болних дијареја, као и Стапхyлоцоццус ауреус, укључујући и МРСА – сој отпоран на антибиотике који може изазвати дубоке инфекције коже, упалу плућа, па чак и сепсу.
Нису проблем само бактерије
Ризик се не завршава на микроорганизмима. Ципеле могу у кућу донети и пестициде, хербициде, па чак и тешке метале попут олова. Олово, које се често налази у градској прашини и земљишту, посебно је опасно за децу јер може негативно утицати на развој мозга и оставити трајне последице по когнитивне способности. Ту су и алергени попут полена, који се задржавају на обући и могу погоршати алергије и респираторне тегобе – и то баш у простору који би требало да буде најсигурније уточиште.
Где је Србија на европској мапи?
Када се Европа посматра кроз призму навике изувања обуће у кући, види се јасна подела на мапи. У централној, источној и северној Европи изување на улазу је готово подразумевано. У ту групу спадају Немачка, Аустрија, скандинавске земље, Пољска, као и већина балканских држава.
С друге стране, у западној Европи чешће је прихватљиво задржати обућу у кући. Тако је, према тим приказима, у Уједињено Краљевство и Ирска, где одлука о изувању најчешће зависи од личних навика домаћина, а не од устаљеног неписаног правила.
Србија се сврстава уз земље средње и источне Европе, где се чистоћа дома и јасна граница између спољног и унутрашњег простора сматрају делом основне кућне културе.
(Мондо)
БОНУС ВИДЕО:
