Тренд посебно промовишу инфлуенсери хришћанске вероисповести на ТикТоку и Инстаграму, где деле савете о томе шта треба јести, које намирнице избегавати и како храна може да буде део духовног живота.

„Библијска исхрана“, позната и као „Библе диет“, углавном подразумева избегавање индустријски прерађене хране и давање предности целовитим, минимално прерађеним намирницама богатим хранљивим материјама.

Ипак, стручњаци упозоравају да популарност овог тренда не значи да су све здравствене тврдње које се уз њега везују научно потврђене.

Фото: Depositphotos/sinseeho

 

 

Шта се једе током „библијске исхране“?

Не постоји јединствен, званично дефинисан план „библијске исхране“. Док се неки њени следбеници строго држе намирница које се помињу у Светом писму, други овај концепт тумаче шире и бирају пре свега целовиту и минимално прерађену храну инспирисану библијским принципима. На друштвеним мрежама се међу најчешће препоручиваним намирницама налазе:

  • сирово млеко
  • јагњетина
  • говедина
  • нар
  • хлеб, нарочито хлеб од киселог теста
  • козје месо
  • смокве
  • риба
  • сиров мед
  • путер
  • со
  • маслиново уље.

Већина верзија овог начина исхране саветује да се избегава ултрапрерађена храна, јер њени заговорници сматрају да она може негативно да утиче на организам. Међутим, управо због тога што не постоји универзална дефиниција „библијске исхране“, списак дозвољених намирница може значајно да се разликује од једног плана до другог.

На пример, поједини седмодневни планови укључују и кафу, ванилу, путер од орашастих плодова и чоколаду, иако се те намирнице традиционално не повезују са библијском исхраном.

Слична медитеранској исхрани, али са једном важном разликом

На први поглед, „библијска исхрана“ има доста сличности са медитеранским начином исхране. Оба приступа дају предност целовитим намирницама и ограничавају унос ултрапрерађене хране. Ипак, постоји важна разлика.

Медитеранска исхрана заснива се на великом броју научних истраживања о утицају хране на здравље. „Библијска исхрана“, са друге стране, своје принципе првенствено изводи из Светог писма, а не из савремених нутриционистичких истраживања.

Да ли су здравствене тврдње о „библијској исхрани“ научно потврђене?

Стручњаци за исхрану слажу се да велики број намирница које овај тренд промовише може да буде део здраве и уравнотежене исхране. Предност је управо у томе што се наглашава унос целовитих намирница, воћа, поврћа, рибе, житарица богатих влакнима и здравих масти, уз истовремено ограничавање индустријски прерађене хране.

- Сваки тренд у исхрани који подстиче избегавање прерађене и ултрапрерађене хране, свеснији однос према оброцима и већи унос намирница биљног порекла вероватно представља бољи приступ од типичне западњачке исхране - оцењује регистрована дијететичарка Кристин Киркпатрик.

Лекари, међутим, упозоравају да чињеница да нека дијета садржи здраве намирнице не значи аутоматски да су и све тврдње о њеним здравственим ефектима тачне. Неке популарне дијете избацују читаве групе намирница или макронутријената, што временом може да повећа ризик од недостатка одређених хранљивих материја. У случају „библијске исхране“ тај проблем није нужно изражен, јер многе њене верзије укључују здраве масти из маслиновог уља и рибе, различите изворе протеина, житарице богате влакнима, воће и поврће.

За поједине људе додатну предност може да представља и духовни аспект овог приступа. Када се храна повеже са личним вредностима и веровањима, то може да допринесе већој посвећености здравијим навикама и свеснијем односу према храни, под условом да се не претвори у строга и краткорочна правила.

Када „библијска исхрана“ може да постане проблем?

Стручњаци упозоравају на неколико потенцијалних проблема. Први је чињеница да се велики део савета о овом начину исхране шири путем друштвених мрежа, где их често промовишу инфлуенсери без формалног образовања из области нутриционизма или дијететике. То може да буде проблематично када се савети са друштвених мрежа поставе изнад препорука лекара и других квалификованих здравствених стручњака.

Јосх Хоwард, докторант који проучава америчке религијске културе на Универзитету Емори, упозорава и на могућност да поједини покрети засновани на вери створе нездрав однос према храни и сопственом телу, нарочито када се физички изглед повезује са духовном вредношћу особе.

- Позивање на Библију постаје основ за тврдњу о ауторитету што ме чини опрезним, јер се тиме ствара утисак да здравствени стручњаци на неки начин нису у складу са Библијом - навео је Хоwард.

Такво супротстављање „доброг хришћанског инфлуенсера“ и „лошег здравственог стручњака“ може додатно да удаљи људе од научно заснованих информација када доносе важне одлуке о здрављу.

Фото: Depositphotos/happy_lark

 

 

Превише рестрикција може да буде контрапродуктивно

Још један проблем настаје када „библијска исхрана“ постане превише рестриктивна.

Др Yосхуа Qуинонес, лекар интерне медицине, упозорава да овај тренд може да склизне у непотребно избацивање одређених намирница или у поједностављено разврставање хране на „чисту“ и „нечисту“. Такав приступ посебно није користан за особе које већ имају проблем са поремећеним или ригидним обрасцима исхране.

Слично упозорење износи и др Сари Еичес, лекарка и медицинска саветница, која сматра да треба бити опрезан са верзијама ове дијете које непотребно искључују хранљиве намирнице или подстичу осећај кривице због хране.

- Главна ограда јесте то што 'библијска исхрана' није формално дефинисана нити научно проучавана дијета - истиче Еичес.

Здрава исхрана не би требало да буде извор кривице

Без обзира на то да ли неко бира начин исхране због верских уверења, здравствених разлога или жеље да промени животне навике, стручњаци се углавном слажу око једног принципа: исхрана треба да буде одржива и довољно флексибилна.

Најбољи начин исхране није нужно онај који има највише правила, већ онај који обезбеђује све неопходне хранљиве материје, може да се уклопи у различите културе и животне стилове и не ствара осећај кривице због хране.

Зато „библијска исхрана“ може да послужи као инспирација за већи унос целовитих намирница и мање ултрапрерађене хране, али не би требало да замени индивидуалне савете лекара или нутриционисте, посебно када постоје здравствени проблеми или поремећаји у исхрани.

Другим речима, здрава намирница не постаје здравија само зато што се помиње у Библији - а начин исхране не постаје научно потврђен само зато што је постао виралан на ТикТоку.

(еКлиника.рс)

БОНУС ВИДЕО: