Рођен у Кападокији од благочестивих родитеља, Василија и Евдокије.

У време цара Теофила (829-842) Евдоким је био млад официр у војсци. Али и као војник он је улагао сав труд, да живи по заповестима јеванђелским.

Чувао је чистоту своју непорочно, и избегавао да говори са ма којом женом осим мајке своје. Био је милосрдан према беднима, брижљив у читању свештених књига, и још брижљивији у молитвама Богу.

Избегавао је сујетне забаве и празнословље. Усред метежа и сујете светске беше као крин усред трња и као злато усред огња.

Због његових необичних добродетељи цар га је поставио за војводу Кападокијског. На том високом положају Евдоким се старао да буде праведан пред Богом, и праведан према људима.

Али по Божјем Промислу сконча рано, у својој 33 години. Његове мошти показаше се целебне.

Један сумашедши човек дотакнуо је његов гроб његова и оздравио. Тако и једно узето дете устаде и би здраво.

После 18 месеци његова мајка је отворила сандук и нашла његово тело као живо, без икаквог знака труљења. У том тренутку диван мирис дизао се од тела светитеља. Мошти су му касније биле пренете у Цариград, и сахрањене у новој цркви Св. Богородице, коју су постројили родитељи овог праведног Евдокима.

Трoпар (глас 4):

Бивши позван од Земље ка небеским насељима сачувано је и по смрти твоје тело нетрулежно, Свети Евдокиме. Ти си у целомудрености и чистом животу живео, блажени, не упрљавши тела: Зато са слободом моли Христа Бога да нас спасе.

БОНУС ВИДЕО: