Црвена звезда ће ускоро озваничити долазак Алберта Ријере на позицију шефа стручног штаба.
Након оставке коју је поднео Дејан Станковић руководећи људи српског клуба су морали брзо да реагују, а за њих је било добро што је човек којег су покушали да доведу ове зиме тренутно без клуба.
Фото: Pedja Milosavljevic/Shutterstock Editorial/Profimedia
Шпанац је био жеља пре свега због одличног посла који је направио у словеначком Цељу. Ради се о тренеру који је био познато има током своје играчке каријере коју су обележиле партије у дресу репрезентације Шпаније, али и трансфер у Ливерпул.
Ко је нови тренер Црвене звезде Алберт Ријера - биографија?
Рођен је 15. априла 1982. године у Манакору на шпанском острву Мајорка. Фудбалом је почео да се бави у млађим категоријама клуба из родног места. Играо је у везном реду, највише на левој страни терена, а професионалну каријеру је започео почетком двехиљадитих. Током играчке каријере је наступао у више европских земаља.
У Шпанији је, поред Мајорке са којом је освојио национални Куп, играо још и за Еспањол. Између та два тима играо је за Бордо, а током период у Еспањолу је једну полусезону провео као позајмјени играч у Манчестер ситију.
Photo: Hans-Jürgen Schmidt / imago sportfotodienst / Profimedia
100 милиона евра за прелазак у Ливерпул
На лето 2008. године је остварио трансфер каријере, пошто је Ливерпул за њега издвојио око 100 милиона евра. У славном клубу се није најбоље снашао, а после две сезоне је његов уговор откупио Олимпијакос, а годину дана касније је исто урадио Галатасарај.
У Истанбулу се задржао две и по сезоне и на зиму 2014. године је отишао у Вотфорд, а одатле на крају сезоне у Удинезе. У марту 2015. године је као слободан играч одлучио да се врати у Мајорку, али је убрзо отишао у Словенију где је играо за Заврч и потом Копер у којем је на лето 2016. године завршио каријеру.
За репрезентацију Шпаније је дебитовао је 2007. године и у дресу националног тима је забележио 16 наступа уз четири постигнута гола. Током тог периода био је део генерације која је представљала једну од најуспешнијих у историји шпанског фудбала.
Селидба на клупу и инциденти у Словенији
Након завршетка играчке каријере је започео тренерску, а до сада је као главни тренер водио Олимпију, Цеље, Бордо и Ајтрахт. Међутим, током каријере пратили су га одређени проблеми и инциденти.
Тако је 2004. док је био у Олимпији доживео претње маскираних хулигана, а на удару је био и председник клуба. Дело је навело да су хулигани дошли на прву конференцију и претили Ријери и председнику.
После финала Купа Словеније измеду Цеља, који је тада водио, и Копра, Ријера је кренуо према клупи ривала. У инциденту су учествовали помоћник тренера Саво Павићевић и спортски директор Копра Ивица Губерац.
Како је навео портал Екипа, Ријера је најпре провоцирао клупу Копра, Павићевић је кренуо према њему и покушао да га удари ногом, а потом је и Губерац желео физички обрачун са Шпанцем. Ријера је такоде покушао да се обрацуна са Губерцем. Тренер Цеља кажњен је забраном уласка на стадион током пет утакмица, док је Павићевић добио четири, а Губерац три утакмице казне.
Сукоби и у Француској
Према непровереним информацијама Ријера током периода у Бордоу имао више озбиљних сукоба и веома лоше односе с појединим играчима. Постоје озбиљне оптужбе о његовом понашању према фудбалерима. На пример, Екип је писао о његовом сукобу са Стианом Грегерсеном.
У другом мандату у Цељу на утакмици против ТНС ушао је у расправу с клупом велшког тима. Хрватски гол је објавио да је ошамарио помоћног тренера ТНС Симона Смита, након чега су га људи из његовог окружења одвукли и смирили. Спорт спорт из БиХ је објавио текст у којем тврди да је Ријера понизио скупоценог нападача и рекао му да је дебео.
У Ајнтрахту из Франкфурта је дочекан као "спасилац", међутим потрајао је само 14 утакмица и немачки бундеслигаш је пожурио да га отпусти. Нису били задовољни резултатима, игром, нароцито не атмосфером око клуба, пошто је Ријера успео с многима да се посвађа за кратко време.
Био члан славне генерације "фурије"
За репрезентацију Шпаније Ријера је дебитовао је 2007. године и у дресу националног тима је забележио 16 наступа уз четири постигнута гола.
Током тог периода био је део генерације која је представљала једну од најуспешнијих у историји шпанског фудбала.
(Курир)