Рођена је као Ана Васиљевна Кушченко, а пажњу јавности привукла је не само због шпијунске афере, већ и због начина живота који је водила пре хапшења: кретала се у пословним и друштвеним круговима Лондона и Њујорка, говорила енглески и радила у различитим компанијама.

Њена прича касније је постала тема бројних документарних емисија и медијских текстова, а западни медији често су је описивали као једну од најпознатијих руских агената модерног доба.

Фото: U.S. Marshals service / Zuma Press / Profimedia

 

Од Москве до Лондона

Чапманова је као млада дошла у Велику Британију почетком двехиљадитих година.

У Лондону је упознала Алекса Чапмана, за кога се удала 2002. године и чије је презиме задржала.

Током боравка у британској престоници радила је у банкарском и пословном сектору и кретала се у круговима људи из финансија, инвестиција и високог друштва.

Људи који су је тада познавали описивали су је као интелигентну, комуникативну и веома амбициозну жену.

Финансијер Николас Камилијери, који ју је својевремено запослио као личну асистенткињу, присетио се да је остављала снажан утисак на људе.

– Изгледала је веома добро и имала је шармантну личност. Умела је да слуша и имала је добар смисао за хумор – испричао је.

Према његовим речима, Чапманова је лако успостављала контакте са клијентима и брзо се сналазила у друштвеном животу Лондона.

 

 

Живот у Сједињеним Америчким Државама

Након живота у Великој Британији, Чапманова се преселила у Сједињене Америчке Државе.

У Њујорку се бавила пословима повезаним са некретнинама и предузетништвом, али се истовремено нашла под надзором ФБИ.

Америчке власти тврдиле су да је била део мреже руских агената који су годинама живели у САД под цивилним идентитетима.

ФБИ је 2010. године ухапсио десет особа повезаних са том операцијом, међу којима је била и Чапманова.

Случај је привукао огромну пажњу светских медија, јер је подсетио на време Хладног рата и класичне обавештајне операције у којима агенти годинама граде живот у страној земљи.

Велика размена агената

Неколико дана после хапшења дошло је до велике размене између Русије и Сједињених Америчких Држава.

Десет особа ухапшених у Америци послато је у Русију, док је Москва ослободила четворицу затвореника осуђених због сарадње са западним обавештајним службама.

Тако се Ана Чапман вратила у Русију, где је врло брзо постала јавна личност.

Руски председник Владимир Путин касније се састао са групом враћених агената, а Чапманова је у домаћој јавности стекла статус једног од најпрепознатљивијих лица читаве афере.

 

 

Од обавештајне афере до телевизије и моде

После повратка у Русију, Чапманова није нестала из јавности.

Појављивала се у телевизијским емисијама, бавила се модом, покренула сопствени бренд одеће и објавила књигу која је комбиновала елементе мемоара и фикције.

Позирала је и за руско издање магазина Максим, чиме је додатно учврстила статус медијске личности.

Током година изградила је потпуно другачију јавну каријеру од оне по којој је постала позната 2010. године.

Њена биографија постала је необична комбинација пословног света, обавештајне афере, телевизије, моде и јавног живота.

Данас на челу музеја руске обавештајне службе

Чапманова је последњих година поново снажније повезана са темом обавештајног рада.

Именована је за директорку музеја посвећеног историји руске обавештајне службе и операцијама које су током деценија спроводили совјетски и руски агенти.

Тиме је њена животна прича на известан начин направила пун круг: од младе Рускиње која се почетком двехиљадитих преселила у Лондон, преко једне од најпознатијих шпијунских афера новијег доба, до јавне личности која данас представља део историје руског обавештајног система.

Иако су западни медији годинама градили бројне сензационалне приче о њеном животу, оно што је неспорно јесте да је Ана Чапман постала једно од најпрепознатљивијих имена модерне руске обавештајне историје.

(Sun)

БОНУС ВИДЕО