Одлазак у цркву за многе је део недељне и празничне рутине, али начин на који долазимо на литургију, према мишљењу свештеника Предрага Поповића, говори и о нашем односу према самом догађају. Одећа у том смислу није само питање моде или личног укуса, већ може бити израз поштовања према месту и тренутку у којем се верник налази.
Свештеник Предраг Поповић говорио је управо о томе како би верници требало да се припреме за одлазак на литургију, наглашавајући да је она најважнији духовни догађај у животу хришћанина.
Фото: Инстаграм принтскрин/otac_predrag_popovic
Према његовим речима, посебну пажњу требало би посветити и одећи, а посебно када се у цркву одлази недељом.
"Када човек иде у цркву требало би да се обуче најлепше могуће и да обуче бело обавезно на себе. Поготово када иде недељом у цркву, то је празновање васкрсења, онда је све бело, златно, одежде у којој ми служимо су беле, златне, симболизују царство небеско, представљају царство небеско."
Прочитајте још
Поповић је испричао и ситуацију из свог искуства која га је, како каже, навела да отворено говори о начину облачења за одлазак у цркву.
"Једна жена дошла је у тренерци у цркву, питао сам је да ли је пошла на трчање. Рекох јој: 'Не можеш тако, тако идеш код куће, тако идеш око куће, тако радиш око куће, не можеш тако да идеш у цркву. Не можеш тако да идеш пред Господа."
Фото: Depositphotos/mproduction
Његова порука није била усмерена на скупу или маркирану одећу, већ на саму идеју да се за одлазак на литургију одвоји време и да се човек свесно припреми.
У том контексту, одећа постаје део шире припреме за литургију - баш као што верник треба да обрати пажњу на своје понашање, мисли и однос према другима.
Зашто свештеник посебно говори о белој одећи?
Говорећи о облачењу, Поповић се осврнуо и на симболику беле и златне боје у цркви. Према његовом тумачењу, оне имају посебно значење и повезане су са радошћу Васкрсења и небеским царством.
Зато, како истиче, недељни одлазак на литургију није обичан догађај који би требало посматрати као део свакодневне рутине. Недеља је дан када се прославља Христово Васкрсење, па и одећа може да буде део тог празничног расположења.
Свештеник је своје виђење додатно објаснио кроз јеванђелску причу о човеку који је дошао на свадбу без одговарајућег руха.
"Када је господар звао да се напуни трпеза, па је један ушао, он каже: 'А где је теби свадбено рухо? Ухватите га, звежите га и избаците. Избаците га у затвор тамницу.'"
У овој причи Поповић види симболику припреме и односа према ономе чему човек приступа.
Фото: Депозитфото/ zolnierek
Како наглашава, најлепша одећа коју имамо у ормару не би требало да буде резервисана само за свадбе, крштења или друге породичне прославе. Његово мишљење је да је литургија управо догађај за који би верник требало посебно да се припреми.
"Сва та лепа одела које ми имамо у својим ормарима, свако има бар по једно, или кошуљу или одело, не служи да кад идемо на венчање код неког и крштење па да то облачимо, него служи кад идемо на литургију. Литургија је изнад свега што постоји у животу. И то венчање, и то крштење, и све те прославе извиру из литургије. Литургија је нешто где се човек треба најлепше обући."
Његове речи тако отварају и ширу тему односа према одласку у цркву. За њега, припрема за литургију није само питање тога да ли ћемо обући најлепшу кошуљу, хаљину или одело, већ и да ли ћемо у цркву доћи са свешћу о значају догађаја којем присуствујемо.
(Еспресо)