Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Да ли сте знали да Калемегдан крије "женску верзију" споменика Победник, а који такође краси београдску тврђаву? Међутим, нежнија његова верзија остала је испод радара, и ако је дело истог уметника, исте руке су је вајале, а занимљиво је да са собом носи тајну за коју мало ко зна.
Фото: В. Данилов
На крају Малог Калемегдана, готово неприметно, стоји "Анђео смрти", скулптура чувеног југословенског вајара Ивана Мештровића из 1911. године.
Фото: Инстаграм принтскрин/tajnesrpskeistorije
Крилата жена у рукама држи торзо мушкарца без главе, који симболизује жртву Косовског боја. За разлику од "Победника", који представља тријумф, ова скулптура носи потпуно другачију, трагичну поруку. До 2011. је била у Опову на "позајмици", када је поново враћена у Београд, тако да мали број становника српске престонице уопште и зна за њу, прича археолог Раде Милић на Инстаграм страници "Тајне српске историје".
Фото: Инстаграм принтскрин/tajnesrpskeistorije
Али оно што је још занимљивије јесте тајна коју ова скулптура чува.
"Анђео смрти" замишљена као део Видовданског храма на Газиместану
Ова бронзана скулптура, готово 4 метра висока, део је замишљеног Мештровићевог архитектонско - вајарског комплекса "Видовдански храм" до чије реализације никада није дошло.
Ауторова жеља била да се храм нађе на Газиместану између Лаба и Ситнице где се и одиграла Косовска битка, као споменик косовским јунацима.
Занимљиво је да је Мештровићев пројекат истовремено промовисао две наизглед неспојиве идеје: српство и југословенство.
Његова макета је почетком 20. века путовала Европом, а затим јој се у Америци након серије изложби у Америци тридесетих година XX века губи сваки траг, све до 1969. године, када је пронађена у Њујорку и враћена у Београд, с извесним оштећењима.
Након рестаурације у Народном музеју, поклоњена је 1971. године Крушевцу поводом шест векова од оснивања града и од тада до данас изложена је у крушевачком Народном музеју.
Како је требало да изгледа Видовдански храм
Више до 100 вајарских мотива требало је да се нађе у том храму, а поред "Анђела смрти" и кип Марка Краљевића висок пет метара, који је посебно наишао на критике историчара уметности. Данас су те скулптуре расуте по свету. У Народном музеју у Београду чувају се Удовице, Срђа Злопоглеђа, Милош Обилић и каријатиде (на улазу у атријум) које је требало да красе прилаз централној куполи храма, репрезентујући мајке, сестре и удовице палих косовских ратника, док је торзо Бановић Страхиње део фонда Тејт галерије у Лондону.
Док је "Анђео смрти" свој дом нашао на Калемегдану, прича о Видовданском храму и даље остаје једна од великих неостварених идеја Ивана Мештровића.
Према неким проценама после Другог светског рата, изградња Видовданског храма коштала би више од 300 милиона долара. Да је изведен, представљао би једну од значајних европских сецесијских споменичких грађевина, а по ликовној вредности скулптура надмашио би све остале.
Победника су хтели да поставе на Теразије, али се народ бунио
Незаобилазан призор свакога ко се прошета Калемегданом, свакако је Споменик Победник. Ова знаменитост уједно и представља најпрепознатљивији симбол Београда.
Настао је у годинама пред Први светски рат, али је његово уобличавање трајало необично дуго.
Споменик чине бронзана мушка фигура са соколом у левој руци и спуштеним мачем у десној, на глави мушкарца налази се кече које представља српску народну ношњу старосрбијанске - торлачке регије и висок је 14 метара.
Фото: Depositphotos/samot
Рад је вајара Ивана Мештровића, као и постамент који је конципиран у виду дорског стуба са канелурама на високој кубичној бази, је ауторско дело архитекте Петра Бајаловића.
Тадашњи председник општине Београд Љубомир Давидовић и градски челници у августу 1913. донели су Одлуку да се победа у Првом балканском рату и коначна победа над Турцима обележи подизањем овог споменика.
Оно што мало ко зна јесте да није било одмах у плану да се споменик налази на данашњој локацији. Наиме, замишљено је да споменик буде постављен у самом средишту Београда, на Теразијама, али грађани су се бунили. Разлог њиховог негодовања заправо је био тај што су сматрали да је веома неприкладно да наг човек буде у центру Београда и вређао је београдске даме.
Фото: Depositphotos/bloodua
Зато је за постављање Победника одабрано ново место, даље од центра града и погледа, и то најлепше место на Београдској тврђави, на врху гребена изнад ушћа Саве у Дунав.
Крајем 2019. године – почетком 2020. године урађена је комплетна рестаурација споменика. Споменик „Победник“ је утврђен за културно добро 1992. године.
БОНУС ВИДЕО:
