Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Рату у Украјини не назире се крај, а из дана у дан зараћене стране настављају са нападима. О преговорима који би могли да доведу до окончања сукоба практично нема ни гласа у последње време, а ове недеље бројне реакције изазвала је посета шефа ЦИА Џона Ретклифа руској престоници. Још нису откривени сви детаљи његове посете Москви, али неколико америчких медија известило је како је он упозорио Русију да не напада чланице НАТО-а, тачније да не дође до потенцијалне ескалације која би укључивала источни блок савеза.
Како би потенцијална ескалација уопште могла да изгледа, анализирао је Роланд Олифант, спољнополитички аналитичар британског Телеграфа. Он је навео како постоји шест могућих сценарија које би руски председник Владимир Путин могао да разматра.
1. Напад на суседне државе НАТО-а по узору на Крим: Олифант наводи како би "активисти", односно, како каже, прикривени руски агенти, могли да организују протесте због неког измишљеног проблема мањине у градовима балтичких држава. Под маском протеста руске би трупе, испрва у цивилној одећи, могле да пређу границу. Док би НАТО оклевао, питајући се да ли је заиста реч о нападу, Русија би могла да заузме контролу над делом територија. Но, аналитичар напомиње како се владе, након догађаја на Криму, већ припремају за такав сценарио и како би тешко населе на трик.
Фото: AA/ABACA/Abaca Press/Profimedia
2. Конвенционални напад на суседне државе: Аналитичар истиче како је ово најгора, али најмање вероватна опција. Истовремени упад са више страна који би балтичке државе одсекао од остатка НАТО-а копном и ваздухом није толико реалан. Европске снаге на то су се припремале, а и руске трупе сада су увелико везане за Украјину.
3. Упад: Аналитичар наводи како би пример овог сценарија био да руски хеликоптер због наводног квара на мотору мора да слети на територији чланице НАТО-а близу границе те да се због тога распоређује "спасилачки тим". Чак и ако се припадници брзо повуку, Олифант истиче како су демонстрирали руску способност да некажњено продре на НАТО територију. Осим тога, ту спадају ракете и дронови који "случајно" прелећу Украјину и падају на територију чланица НАТО-а. Циљ таквих ситуација је, наводи, показати да би могла да настане већа штета, а да Русија не буде кажњена.
Прочитајте још
4. Лажна застава: Постоје извештаји да Кремљ скупља украјинске дронове које би могао да искористи у нападу лажне заставе како би пореметио јединство НАТО-а и подршку Украјини, претварајући се да је масовни ваздушни напад на Русију кренуо по злу и уместо тога слетео у неку од држава уз границу. То би, према стручњацима, могло да има жељени политички учинак, но није јасно како би Русија инцидент могла да искористи за неку даљу акцију.
Фото: Depositphotos/dikobrazik/patera_
5. Саботажа у Европи: Русија је већ демонстрирала способност спровођења саботажа и атентата шиом Европе. Ако Путин тражи начин да тестира НАТО, могао би да нареди операцију која би узроковала жртве. Но, за Русију је ризик што не зна како би НАТО одговорио. "Ако је реч о саботажом нападу са озбиљним губитком живота, то је лоше, али лансирате ли ракете као одговор на то?", наводи Марк Галеоти, стручњак за руске сигурносне службе. Опцију је коментарисао и Сем Грин, професор руске политике, који истиче: "Рецимо да се дрон који лети у близини аеродрома Шипхол или Чарлс де Гејл судари са путничким авионом и створи 200 или 300 цивилних жртава на НАТО територији. Одједном мора да уследи много енергичнији одговор од било којег одговора који смо досад видели. Одједном имамо ескалацију коју ниједна страна није желела.“
6. Кибернетски напад: Кибернетско ратовање може да се догоди било где и тешко га је некоме приписати. Но, оно може да буде разорно. Ако и не доведе до жртава, оно би могло да узрокује масовне непријатности које би могле да утичу на политичко одлучивање. Стручњаци, као и код других опција, очекују да ће Кремљ калибрирати такве нападе на ниво непосредно испод оног који би покренуо значајну одмазду.
БОНУС ВИДЕО:
