Ипак, у Европи постоји град у којем је купање у реци за време паузе потпуно нормално, а река је толико повезана с градом да се користи као базен, као превозно средство и место сусрета, пише Путни Кофер.
А ако швајцарски Берн посетите лети као туристи, могли бисте неке од знаменитости да разгледате с реке, пливајући и плутајући тик уз старо градско језгро!
Фото: gkuna, YAY Media AS / Alamy / Profimedia
У Берну је уобичајено да видите колегу како се са паузе враћа мокар
Река Ааре нераскидив је део живота у Берну. Обавија старо градско језгро у готово савршеној петљи, а лети постаје најживљи део града и заиста није необично видети колегу да се с паузе враћа мокре косе. Ову необичну летњу свакодневицу радо пригрле и туристи који посећују град.
Река Ааре спушта се равно из Алпа и савршено је чиста. Град је 1191. године и основан управо ту, на полуострву у завоју реке, јер је вода с три стране била најједноставнија одбрана коју је средњи век могао да пожели. Осам векова после та иста вода више није обрамбени јарак, него најпопуларније градско купалиште.
С најстаријег купалишта види се седиште владе и парламента
Најстарије градско купалиште Марзили отворено је још у 18. веку и потпуно је бесплатно. Налази се у подножју брежуљка на којем стоји Савезни дом, седиште швајцарске владе и парламента, па се ретко где у Европи може лежати на травњаку и истовремено гледати у зграду у којој се доносе државни закони.
Прочитајте још
Постоји и прича коју у граду радо препричавају, а коју и сама туристичка канцеларија наводи као гласину: некад су се, наводно, купаћи костими редовно сушили на балкону зграде парламента.
Службена туристичка страница Берн Wелцоме наводи да на најтоплије дане на Марзили дође више од 10.000 посетилаца, а на травњаку се измешају студенти, породице, пензионери и туристи. Друго традиционално купалиште, Лораинебад, отворено је 1892. и лежи на супротној страни петље.
Ствари се остављају у ормарићу, па следи шетња до места уласка
Већина људи прати исти ритуал. На купалишту оставе пешкир и ствари, закључају ормарић, а затим пешице крену стазом уз реку, у смеру супротном од тока. На одабраном месту ускачу у реку и препуштају струји која их враћа према месту на којем су им ствари. Улази и излази јасно су означени црвеним стубовима и степеницама.
Туристи често део града разгледају управо с воде. Попут домаћина, оставе своје ствари, прошетају до жељене локације, а потом на реци пролазе уз зелене обале, испод мостова, уз зграде на обали. На једном делу могу да виде и зидине старог језгра које се уздижу се десетак спратова изнад површине воде.
Популарне непромочиве торбе се продају у свакој другој продавници
И у Базелу људи с посла или на посао често иду плутајући реком. У Берну за пливање користе исти систем као и у Базелу: одећа, кључеви и мобилни ставе се у водоотпорну врећу која се затвара и плута с вама. Најпознатији модел је онај у облику рибе, познат као Wицкелфисцх, који се продаје у спортским и оутдоор продавниама.
Пре купања, сви отварају исту апликацију: Ааре Гуру показује тренутну температуру воде, проток и процену какви ће услови бити за два сата, а нуди и тачно време изласка и заласка сунца на купалиштима.
Лети се температура воде углавном креће између 16 и 22 степена, а Швајцарцима је обично све преко 18 океј за купање.
Уз овај обичај долази и важна препорука: пливање у Аару препоручује се искључиво искусним пливачима јер је струја брза, а вода хладна. За слабије пливаче, уређени су ограђени базени уз реку.
Купање у реци Ааре уврштено је на списак живих традиција Швајцарске
Да није реч о туристичкој атракцији него о делу идентитета града, потврђује и службени статус. Купање у реци Ааре уврштено је на швајарски списак живих традиција, а историја сеже дубље него што се очекује.
Записи показују да су се дечаци купали у рукавцу реке на месту данашњег Марзилија већ 1721. године, а већ су крајем 18. века обале за лепих дана биле препуне људи.
(Putni Kofer)