О томе какав ће он бити, данас ће разговарати председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен и генерални секретар НАТО-а Марк Руте. Док они буду разматрали ово питање, министри спољних послова ова два блока припремаће додатне санкције против Русије на предстојећем састанку, чије време и место још нису одређени.

Немачка страна је већ подигла ово питање на ниво ЕУ, захтевајући предузимање мера против "флоте у сенци" и увођење нових санкција.

Санкције су, међутим, само једна страна медаље, јер температура између Немачке и Русије опасно расте - док Сједињене Америчке Државе за сада одржавају "радио-тишину", две стране размењују тешке речи.

Немачка криви Русију за дрон који је 4. августа пронађен у близини украјинских транспортних авиона, а на којем се налазила експлозивна направа која се није активирала само зато што се механизам заглавио. Немачке власти сумњају да се и други дрон сударио са карго авионом који се налазио у непосредној близини.

Фото: depositphotos/patera_, Vasily Krestyaninov/SOPA Images/Shutterstock Editorial/Profimedia

 

"Добиће свој одговор"

Немачки министар унутрашњих послова, Александер Добриндт, представљајући доказе који потврђују одговорност Русије за хибридни напад у Лајпцигу (конфигурација дрона, употребљени делови, експлозив, као и добро познати образац руских операција у Европи), изјавио је да немачке безбедносне службе бележе "висок ниво претњи" кроз хибридне операције у Немачкој и другим европским земљама. Немачки министар је истакао да инцидент у Лајпцигу "није изолован случај, већ део ширег плана хибридних активности", те да очекује да ће Немачка остати стална мета руских напада.

- Да будемо потпуно јасни: нисмо у рату, али смо свакодневна мета хибридног рата - нагласио је он.

Са речи се прешло на дела: Немачка је, као одговор на ове догађаје, најавила да ће 18. септембра затворити Руски дом у Берлину и руски конзулат у Бону, што су поздравиле све европске институције, партнери Берлина и НАТО.

- Добиће адекватан одговор - запретила је портпаролка руског Министарства спољних послова, Марија Захарова, наводећи да је "под потпуно неоснованим и натегнутим изговором, Берлин још једном довео до ескалације билатералних односа. Као и обично, нису представљени никакви убедљиви нити озбиљни докази. Једноставно их нема и не може их бити".

Фото: AA/ABACA/Abaca Press/Profimedia

 

О "одговорима" не говори само Захарова, већ и председница Европске комисије, и то у подједнако оштром тону. Поздрављајући мере Берлина, Урсула фон дер Лајен је нагласила да "хибридни напади неће остати без јасног одговора". Исту реторику употребио је и француски председник Емануел Макрон, упозоривши да се "овакви хибридни напади у Европи множе и да не могу проћи некажњено".

Чини се да Макрон дели став са генералним секретаром НАТО-а Марком Рутеом, који поручује да су "руски покушаји да нас застраше и поткопају наше јединство и одлучност у подршци Украјини узалудни и осуђени на пропаст". Сличан став има и грчки премијер Кирјакос Мицотакис:

- Грчка изражава пуну солидарност са Немачком након хибридног напада Русије у Лајпцигу. Покушаји застрашивања наших демократија неће успети. Остајемо непоколебљиви и задржаћемо кредибилну моћ одвраћања како бисмо заштитили наше грађане и нашу безбедност.

НАТО, ЕУ и... САД у другом плану?

Велика Британија, Италија, Шведска, Финска, Ирска и Украјина такође чврсто стоје уз Немачку у овом тренутку озбиљног заоштравања односа. Портпаролка Европске комисије Пола Пињо потврдила је јуче да предстоји састанак министара спољних послова овим поводом, а у склопу јачања одбрамбене сарадње између НАТО-а и ЕУ. Извори из Северноатлантске алијансе истакли су да ће фокус састанка бити на продубљивању сарадње двеју страна у борби против растућих хибридних претњи.

Шефица европске дипломатије Каја Калас наводи да Русија свесно повећава број оваквих инцидената како би "застрашила и одвратила Европу од даље подршке Украјини".

Фото: Danylo Antoniuk/Sipa Press/Profimedia

 

Естонски министар одбране Хано Певкур упозорава да Европа мора бити спремна на нови талас удара. Према његовим речима, напад у Лајпцигу, проналазак експлозивних направа у немачким електранама и пријаве Румуније и Естоније само су почетак.

- Русија тестира где су наше границе. Морамо бити одлучни и јасни.

Права загонетка су, међутим, намере Вашингтона. Упркос томе што европски лидери и остале чланице НАТО-а изражавају безрезервну солидарност са Немачком и позивају на заједнички фронт према Москви, Америка ћути. Велико питање - да ли ће САД изабрати да јавно подрже Берлин, или ће одлучити да спусте тензије са Русијом и тако оставе своје европске савезнике да се осећају готово изданим, могло би да добије одговор већ данас.

Након састанка Фон дер Лајен и Рутеа, као и одлука министара погођених земаља, очекује се да амерички председник Доналд Трамп, или неко од високих америчких званичника, коначно изађе у јавност са ставом.

Euronews

БОНУС ВИДЕО: