Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Од укупно око 313 тона холандског злата које се чувало у САД и Канади, чак 86 тона премештено је у Лондон, а централна банка као један од разлога наводи растуће геополитичке тензије.
Циљ је да злато буде лако доступно уколико би било потребно у кризној ситуацији.
Да ли то значи да централне банке очекују велики економски потрес?
Како "BBC" саоворници тврде, не треба извлачити такав закључак. Ипак, потез Холандије показује како ратови, трговинске тензије и повећана глобална неизвесност мењају начин на који државе управљају својим највреднијим резервама. А Холандија није једина.
Фото: Depositphotos/scanrail
Државе померају своје злато
Француска је раније ове године објавила да је своје златне резерве из САД вратила у земљу.
Прочитајте још
Немачка централна банка је још током вишегодишњег процеса завршеног 2016. пребацила више од 216 тона злата из иностранства - 111 тона из Њујорка и 105 тона из Париза. Сличне одлуке нису историјска новост.
Аналитичари Голдман Сакса Лина Томас и Дан Страјвен подсећају да су током Хладног рата неке европске централне банке део златних резерви преместиле у Њујорк.
Џозеф Каватони, виши тржишни стратег Светског савета за злато, каже да ратови и трговинске тензије утичу на данашње одлуке, али да нису једини, нити најважнији разлог.
Инфлација, каматне стопе и могућност да се злато брзо прода или купи такође имају велику улогу.
- Немам утисак да постоји осећај непосредне катастрофе - рекао је Каватони.
Према његовим речима, централне банке данас једноставно пажљивије размишљају о томе како да управљају резервама и како да их најбоље искористе.
Зашто баш Лондон?
Холандско злато повучено је из САД и Канаде између марта и августа ове године, а сада се налази у трезорима Банке Енглеске.
Гувернер холандске централне банке Олаф Слејпен рекао је да очекују да злато никада неће морати да користе у кризне сврхе, али да земља ипак мора да повећа своју отпорност и спремност.
Лондон није изабран случајно. Британска престоница један је од највећих светских центара за трговину златом. Ако држава током кризе жели брзо да купи или прода злато, могућност да оно већ буде у Лондону представља велику предност.
Банка Енглеске је један од највећих чувара злата на свету. У трезорима испод институције старе три века налази се око 400.000 златних полуга вредних више од 200 милијарди фунти.
Према истраживањима Светског савета за злато, Банка Енглеске и даље је најпопуларније место за чување резерви, али централне банке све више желе да их распореде на различите локације.
Како се уопште премести 86 тона злата?
Занимљиво је да премештање државног злата не значи нужно да десетине тона полуга физички путују авионима или бродовима преко Атлантика. Холанђани су око 59 тона злата продали у Њујорку, а затим купили додатне количине у Лондону. На тај начин није било потребе да те полуге физички прелазе океан.
Али део злата ипак јесте путовао. Више од 27 тона физички је транспортовано из САД и Канаде у холандски град Зеист, док је приближно иста количина затим послата из Зеиста у Лондон.
Компаније које обављају овакве транспорте не откривају много детаља о својим операцијама због безбедности.
Бринк'с Глобал Сервицес, једна од малобројних компанија које се баве међународним транспортом злата, саопштила је BBC-u да у последње време бележи повећану тражњу, између осталог и од централних банака.
Извршни потпредседник компаније Надер Антар сматра да том тренду доприносе геополитичка и економска неизвесност, али и све већи значај злата као стратешке резервне имовине.
Централне банке купују двоструко више злата
Питање где чувати злато постаје још значајније зато што га централне банке купују у огромним количинама.
Према подацима Светског савета за злато, током последње четири године централне банке куповале су у просеку око 1.000 тона злата годишње. Током претходне деценије годишњи просек био је око 500 тона, односно, темпо куповине се практично удвостручио.
Тренд траје још од глобалне финансијске кризе, а очекује се да ће куповина наставити да расте и током наредне године.
Чување великих количина злата код куће, међутим, није бесплатно. Аналитичари Голдман Сацхса упозоравају да су потребна улагања у физичко обезбеђење, инфраструктуру за контролу резерви и осигурање, што посебно мањим централним банкама може представљати велики трошак.
Злато је већ пробило 5.000 долара
Истовремено са куповином централних банака, злато је последњих година доживело снажан раст.
Цена племенитог метала обарала је рекорд за рекордом и у јануару ове године прешла 5.000 долара за унцу.
Према графикону који преноси ББЦ, инфлационо прилагођена цена достигла је рекорд од око 5.394 долара у фебруару 2026., да би до јула пала на око 4.046 долара. И даље је, међутим, веома висока у историјском контексту.
Један од главних разлога јесте традиционална улога злата као „сигурног уточишта“ у периодима економских и геополитичких потреса.
На његову привлачност утичу и инфлација и каматне стопе. Због ограничене количине злата и вредности која му се приписује хиљадама година, инвеститори га често посматрају као начин заштите имовине од раста цена.
Инвестициона банка Шарл Шваб наводи да је током последњих пола века цена злата расла знатно брже од индекса потрошачких цена, једног од најпраћенијих показатеља инфлације.
Голдман Сакс очекује нови раст
Иако је злато тренутно испод рекордних нивоа са почетка године, Голдман Сакс очекује нови раст.
Њихови аналитичари прогнозирају да би цена до краја 2026. могла да достигне 4.900 долара за тројску унцу, што је око 300 долара више него у августу. А управо је огромна потражња централних банака један од кључних разлога због којих цена злата расте.
Зато потези попут холандског нису само питање тога где се налазе државне полуге. Док централне банке купују све више злата и пажљивије бирају где ће га чувати, њихове одлуке постају један од фактора који обликују и цену најпознатијег племенитог метала на свету.
БОНУС ВИДЕО
