Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
После више од три месеца номадског живота, Никола се огласио на друштвеним мрежама и описао њихову нову свакодневицу без сталне адресе. Открио је да су им се укупни месечни трошкови, упркос сталном кретању, смањили за чак 50 одсто.
Фото: Printskrin/facebook/No-Mad Expedition
Нестали рачуни, али порастао други трошак
Живот на путу донео је потпуно нову финансијску рачуницу за овај пар. Према Николиним речима, одређени издаци потпуно су нестали, док су други, попут хране и горива, постали знатно већи, пише „Jutarnji list“.
– Данас више немамо врт, имамо супермаркет, што је, финансијски гледано, као да сте властити извор воде заменили флашицом од пола литра на бензинској пумпи – сликовито је објаснио Борић.
Док су живели на Папуку, тежили су готово потпуној независности. Имали су сопствени врт, воће, поврће, јаја, млеко и месо, а вишкове су мењали са комшијама за намирнице које нису могли сами да произведу. Сада је тај самoodрживи део свакодневице замењен куповином на путу.
Иако више троше на гориво и храну, њихов финансијски биланс је и даље позитиван због нестанка бројних фиксних месечних трошкова.
Прочитајте још
Пар више не плаћа рачуне за струју, сливне воде, енергенте, комуналне накнаде и друге издатке који прате власништво над некретнином. Када се све сабере, тврди Борић, њихови укупни трошкови практично су преполовљени.
Од успешног бизниса до шуме са 500 евра
За Николу Борића овакве радикалне промене нису новост. Некада је био успешан атлетски тренер и предузетник који је радио на великим светским спортским пројектима и често путовао.
Пре више од десет година одлучио је да такав живот остави иза себе. Продао је своје фирме, одрекао се дотадашњег начина живота и у шуму стигао са једним кофером и 500 евра.
Његова необична прича привукла је и пажњу светских медија, па је британски водитељ Бен Фогл о њему снимио епизоду свог документарног серијала.
На Папуку су Никола и Зорана годинама узгајали животиње и производили храну, достигавши, према њиховим речима, око 80 одсто самоодрживости.
Зорана, наставница енглеског језика и историје, на имању је покренула и бренд ручно рађене керамике „Shumska Ceramica“. Израђивала је уникатне шоље и посуђе утискивањем биљака и камења у глину.
Данас више немају кућу, врт ни пет хектара земље. Све су продали како би купили приколицу и кућу на точковима, а на пут су повели и своје коње.
„Vanlife“ више није хипи аномалија
Током првих сто дана на путу схватили су да њихов начин живота није усамљен случај.
Интересовање за концепт „vanlife“, односно живот у камперу, расте широм света. У Сједињеним Америчким Државама број људи који живе на овај начин порастао је са мање од два милиона на више од три милиона за неколико година.
– Није то више хипијевска аномалија, него прилично уходана паралелна цивилизација од оне нормалне – истакао је Борић.
На путу сусрећу људе различитих генерација и животних околности. Међу њима су породице са бебама и предшколском децом, пензионери и самци, али и старије жене које, према његовим речима, возе кампере боље од професионалних камионџија.
Неки раде преко интернета, други сезонски, док поједини живе од повремених послова. Заједничка им је, како каже, жеља за већом слободом.
За сто дана нису платили ниједан камп
Додатно изненађење за Николу и Зорану било је то што током првих сто дана нису платили ниједан камп.
На путу су упознавали људе који су им бесплатно нудили воду, струју и простор за боравак, па чак и смештај за њихове коње.
После сто дана без сталне адресе, Никола закључује да им је нови начин живота донео оно због чега су се и одлучили на велику промену.
– Први пут након дуго времена немамо осећај да нам живот пролази. Имамо осећај да га живимо. За сада нам то изгледа као прилично добар разлог да наставимо даље.
БОНУС ВИДЕО
