Према најновијим проценама Светске здравствене организације, од болести које се преносе контаминираном храном годишње оболи око 866 милиона људи, односно скоро свака девета особа на свету.

СЗО наводи да је само током 2021. године небезбедна храна однела приближно 1,52 милиона живота. Парадоксално, опасност не представљају само егзотични специјалитети, већ и намирнице које често користимо.

Посекотине настале током припремања хране само су мали део здравствених проблема које намирнице могу да изазову. Постоје добри разлози због којих кувамо кромпир, обрађујемо месо и пастеризујемо млеко. Неправилно припремљена храна може да нас изложи опасним токсинима, вирусима и бактеријама. На које намирнице би требало посебно да обратите пажњу?

1. Клице пасуља, грашка, соје и леблебија

Можда ће вас изненадити чињеница да клице пасуља, грашка, соје, мунго пасуља или леблебија, које су популаран додатак "здравој исхрани", могу да представљају ризик. Процеси који се одвијају током клијања чине их одличним извором витамина, минерала и антиоксиданаса, али то није цела прича.

Фото: Депозитфото/matka_Wariatka

 

 

Њихова тамна страна повезана је с начином узгајања. Семе се неколико дана држи у условима сталне влажности и повишене температуре, а управо такво окружење погодује размножавању бактерија. У Сједињеним Америчким Државама је између 1996. и 2016. године забележено готово 2.500 случајева оболевања, 187 хоспитализација и три смртна случаја повезана с конзумирањем клица.

Проблеме најчешће изазивају бактерије салмонела и ешерихија коли. Особама са ослабљеним имунитетом зато се не препоручује конзумирање сирових клица, док би здраве особе требало да их темељно испирају. Најбезбеднији начин конзумирања клица јесте након термичке обраде.

2. Татар бифтек

Татар бифтек је веома популарно јело од сировог меса. Једе се и у различитим деловима света, где се припрема на бројне начине, али ипак може да представља озбиљну опасност по здравље.

Животињска ткива могу да садрже паразите и бактерије које угрожавају живот. Сирова говедина може да изазове тровање због присуства салмонеле, ешерихије коли или листерије. У сировом месу пронађене су и бактерије Стапхyлоцоццус ауреус и Схигелла, од којих последња може да изазове дизентерију.

Постоји и такозвани ларб, салата од млевеног меса пореклом из Лаоса, која се сматра незваничним националним јелом те земље. У прошлости је била повезана са бактеријом Стрептоцоццус суис, патогеном који изазива болести код свиња, док код људи може да доведе до менингитиса и упале срчаног мишића.

На једној приватној прослави у Калифорнији 2017. године послужено је месо дивље свиње, након чега се 12 особа заразило трихинелозом.

3. Маниока, од које се добија популарно брашно

Скробни корен маниоке (Манихот есцулента) један је од основних састојака традиционалне јужноамеричке исхране. Брашно које се добија од ње, познато као тапиока, постало је популарно широм света и користи се за припремање пецива, напитака и посластица.

Међутим, не знају сви да корен и листови маниоке садрже линамарин и лотаустралин, два потенцијално веома опасна гликозида. Биљке, нарочито горке сорте које се узгајају током суше, могу да садрже веће количине ових супстанци.

Неправилно припремљена маниока може да изазове акутно тровање, упалу панкреаса и атаксију, односно поремећај координације који отежава ходање. Да би корен био безбедан за јело, мора довољно дуго да се потапа или кува.

Фото: Депозитфото/NatashaBreen

 

 

4. Чили папричица "Змајев дах"

Чили папричице се користе као зачин и састојак бројних пикантних јела. Међутим, постоји и сорта упечатљивог назива "Змајев дах", која је узгојена у Велсу и сматра се једном од најљућих на свету.

Њена љутина наводно достиже 2.480.000 јединица на Сковиловој скали, док већина веома љутих папричица има између 50.000 и 100.000 јединица. Интензитет је толико велики, да контакт може да изазове утрнулост коже. Конзумирање би, у екстремним случајевима, могло да изазове анафилактички шок или гушење.

5. Хоботница санакџи

Сирово месо може да угрози одважне гурмане и на један прилично шокантан начин. Санакџи је корејски специјалитет који се припрема од свеже исечених кракова мале хоботнице.

Према традиционалном рецепту, тек исечени краци стављају се на тањир, преливају уљем и посипају сусамом. Колико год то звучало непријатно, највећи проблем није начин сервирања, већ чињеница да се краци и даље померају.

Хоботнице имају толико сложен нервни систем, да њихови краци могу да реагују чак и након што су одвојени од тела. Забележени су случајеви у којима су се сисаљке током гутања залепиле за грло или једњак особе. Последица може да буде гушење, па чак и смрт.

6. Медуза Номура

Азијска Номурина медуза (Немопилема номураи), чији пречник може да достигне два метра, може озбиљно да опече човека приликом сусрета у води, понекад и са смртним последицама. То, међутим, не спречава поједине Јапанце да је једу.

Ове медузе јесу јестиве, али тек након посебне обраде којом се из њихових ткива уклањају штетне материје. Ако кувар није правилно обучен за њихову припрему, конзумент може да добије снажне грчеве у стомаку, дијареју и главобољу, док су у најтежим случајевима могући кома и смрт.

Фото: Депозитфото/junrong

 

 

7. Риба фугу

Риба фугу (Такифугу рубрипес), добро позната из јапанске кухиње, нема много бољу репутацију. У природи се од грабљиваца брани тако што у еластични желудац увлачи велику количину воде и надувава се попут балона прекривеног оштрим бодљама.

Уколико изглед не уплаши нападача, може да га отрује изузетно снажна неуротоксична супстанца тетродотоксин. Највише је има у јајницима и јетри, а мање количине присутне су у цревима и кожи. Овај отров је смртоносан за људе и наводи се да је чак 1.200 пута снажнији од цијанида. Једна риба могла би да садржи довољно отрова да усмрти до 30 људи.

Зашто би онда неко желео да једе фугу? Љубитељи тврде да је реч о јединственом специјалитету вредном ризика. Ово јело је веома скупо и смеју да га припремају само посебно обучени и лиценцирани кувари. Рибу није лако очистити, тако да отров не доспе у месо. За то је потребан посебан нож, а само један погрешан рез може да изазове трагедију. У Јапану се и даље бележе случајеви смрти услед тровања фугуом. Рекордне 1958. године забележено је 176 смртних случајева.

8. Аки воће

На Јамајци је веома популаран плод биљке Блигхиа сапида, познат као аки, који потиче из западне Африке. Изгледом подсећа на крушку, а када сазри, отвара се на три дела и открива крупне црне семенке окружене светлим месом.

Семенке и њихова опна садрже хипоглицин А и хипоглицин Б, токсине који могу озбиљно да отрују човека. Они драстично снижавају ниво глукозе у крви, што може да доведе до коме, па чак и смрти.

Код незрелог плода и само месо може да буде веома отровно и да изазове такозвану јамајчанску болест повраћања. Међутим, потребно је сачекати да плод сазри и сам се отвори, а затим његово месо скувати у сланој води или млеку. Након правилне обраде сматра се безбедним и често се додаје супама и јелима са каријем.

9. Хаукарл

Једно од традиционалних јела на Исланду јесте ферментисана гренландска ајкула (Сомниосус мицроцепхалус). Припремање овог специјалитета, познатог као хаукарл, може да траје до пет месеци, током којих се ферментирани комади меса суше на ваздуху.

Готов производ има јак мирис амонијака и изразито рибљи укус, због чега код многих људи изазива тренутну мучнину и повраћање.

О укусима се, ипак, не расправља, па и хаукарл има своје љубитеље. Међутим, повраћање није најгоре што може да се догоди. Уколико месо није правилно ферментисано и осушено, материје које садржи могу да изазову проблеме са дисањем и крвотоком. Пажљиво спроведен процес ферментације неопходан је да би месо било безбедније за конзумирање.

10. Крваве шкољке

Морски плодови се често налазе на списковима потенцијално опасних намирница, пре свега због тога што могу да изазову снажне алергијске реакције. Крваве шкољке врсте Тегилларца граноса потичу из југоисточне Азије и захтевају посебан опрез.

Назив нису добиле случајно. Њихово ткиво садржи хемоглобин, због чега има црвену боју.

Будући да се ове шкољке често лове у загађеним водама, могу да пренесу патогене повезане са хепатитисом А, трбушним тифусом и дизентеријом. Током осамдесетих година њихова продаја забрањена је у Шангају након епидемије хепатитиса А у којој је преминула 31 особа.

Треба напоменути да и друге врсте шкољки и острига, уколико се једу сирове или недовољно термички обрађене, могу да пренесу микроорганизме опасне по здравље.

(Мондо)

БОНУС ВИДЕО: