Египатска телевизијска водитељка Сара Калифа, заједно са још 11 особа, осуђена је на смрт вешањем након што ју је суд прогласио кривима за кривична дела повезана са дрогом.
Калифа (39) је била дЕо групе коју су тужиоци теретили за увоз сировина потребних за производњу наркотика са намером њихове даље продаје. Према писању државног листа Ал-Ахрам, а како преноси Би-Би-Си, чланови групе поседовали су и ватрено оружје и муницију.
Калифа, која је позната по телевизијској емисији „Мисија немогућа“ (Mission Impossible), посвећеној темама криминала, од почетка је одбацивала оптужбе. Њен адвокат најавио је жалбу на смртну казну.
Још деветоро оптужених добило је казну доживотног затвора, док је седморо ослобођено оптужби. Пресуда је први пут објављена прошлог месеца, али њена потврда је уследила тек након што је суд добио мишљење великог египатског муфтије. Такво је мишљење законски обавезно у случајевима у којима је изречена смртна казна.
Прочитајте још
Током суђења објављено је да су власти заплениле више од 750 килограма наркотика, као и увезене сировине које су, према оптужници, требало да послуже за њихову производњу. Тужилаштво се ослањало и на исказе 20 сведока, као и електронске доказе, међу којима су били разговори и видео-снимци.
Калифа је током једног од рочишта прошлог септембра одбацила тврдње о повезаности са дрогом. На питање судије о њеној наводној улози казала је да дрогу никада пје није видела, све док није фотографисана у просторијама египатске службе за борбу против наркотика.
Случај је привукао посебну пажњу јер се ради о јавној личности коју само на Инстраграму прати преко 2,5 милиона људи. Калифа је годинама била телевизијска водитељка, а њена емисија бавила се управо криминалом, што је њену пресуду учинило посебно запаженом у египатској јавности.
Према извјештају Амнести интернешенела за 2025. годину, у Египту су током те године изречене 492 смртне казне, а 23 су и извршене. Организација наводи да су међу осуђенима били и људи проглашени кривима за трговину дрогом и силовање, односно кривична дела која, према међународном праву и стандардима, не представљају „намерно убиство“, за које би смртна казна требао да буде ограничена.