Сутра је Усековање - црвено слово и строги пост (обичаји)

Српска православна црква и њени верници 11. септембра обележавају Усековање главе светог Јована Крститеља, који је у нашем народу познат и као јесењи Свети Јован или Јован Главосек.

Будући да је ово дан кад је Јован Крститељ настрадао, треба га провести у молитви и строгом посту.

Свети Јован је погубљен на наговор Иродијадине кћери Саломе која је, како каже предање, својом заводљивом игром „седам велова” успела да измами царско обећање. По налогу Иродовом, Свети Јован је посечен, а његову главу је Салома на тањиру донела царици Иродијади.

 

Међутим, празновање 11. септембра установљено је због тога што је тог дана освећена црква коју су подигли на његовом гробу у Севастији цар Константин и царица Јелена.

На иконама посвећеним овом празнику, Свети Јован се слика са одсеченом главом у десној руци, која је симбол његове мученичке смрти. СПЦ посвећује три дана у години овом светитељу и празнује, поред Усековања главе светог Јована, Сабор светог Јована Крститеља (20. јануар) и Рођење светог Јована (7. јул).

Народна веровања и обичаји на Усековање главе Светог Јована

Дан Усековања хришћани проводе у молитви, уздржавању и строгом посту, а народ се окупља у цркви на литургији. Не једе се и не пије ништа што је црвено, јер је то боја проливене крви.

На тај дан се не весели, нити се у руке узима нож, у знак сећања на страдање Јованово. Верује се, да на овај празник, не треба јести ништа из тањира, нити са тацне. Такође, избегава се било какав рад, како напољу тако и дому.

Овај дан прати строги посту и према црквеном календару, на овај празник се поштује сухоједење. У многим крајевима се чак ништа не једе до мрака.

Фото: СПЦ

 

Посебно је интересантно веровање у источној Србији да се на овај дан чак треба скидати и црвени кончић са руке, који према сујеверју ономе ко га носи, осталим данима доноси срећу! Наиме, према овом веровању никако не смете оставити црвени кончић везан, јер ће вам од овог дана све “ићи наопако”!

Обичаји негде укључују и спремање јесењих залиха, бербу последњег воћа и поврћа, али и ритуале који су имали заштитну моћ: веровало се да Свети Јован чува дом од болести и несреће.

Усековање часне главе светог Јована Крститеља је црквени празник, који је веома поштован у српском народу, а њега прати једнодневни пост.

(Глоссу)

БОНУС ВИДЕО: