Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Певач Слоба Радановић данас ужива у плодовима свог рада, а некада је живео веома скромно са покојним оцем и мајком у Зрењанину, те је једном приликом проговорио о сиромаштву.
Слоба је испричао и да је у детињству био болешљив и да је патио од хроничног бронхитиса, због ког је често био по болницама.
- Као дете сам био често болестан и моји родитељи су се баш намучили са мном. Стално смо ишли по болницама. Примао сам венске инјекције у чело. Гушио сам се, а мајка није могла да дође себи од туге. Ја сам се гушио у недостатку ваздуха, а она у сузама - почео је фолкер, те се присетио једног емотивног доласка из болнице.
Фото: Инстаграм принтскрин/slobaradanovic
- Често смо одлазили у дечији диспанзер у Зрењанину и до тамо смо долазили аутобусом. На станици је био један киоск у ком се продавало пециво. Мајка ми је ту увек куповала погачице и јогурт. После терапије смо кренули кући и тада ми је рекла да је боље тог дана да прошетамо кроз град уместо да се вратимо аутобусом. Када смо прошли поред киоска, подсетио сам је: "Мама, заборавила си да ми купиш погачице." Одговорила ми је: "Нема мама данас за погачице, купићемо други дан." Зато што није имала новца за карту нисмо ушли ни у аутобус, данас ми је јасно. Неких 200 метара даље на стази смо пронашли 20 динара. Бог нам их је послао! Били смо срећни као да смо пронашли милион динара и одмах смо се вратили по погачице и јогурт. Тај дан никада нећу заборавити. Њен понос да не тражи ни од кога паре, њену бол што нема да ми купи кифлу и срећу када смо пронашли паре за оброк - - причао је Радановић кроз сузе.
Фото: АТА имагес/А. Ахел
Након једне од најпотреснијих ситуација у певачевом животу он је испричао да су његове тетке увек биле ту за њега, посебно кад је требало да крене у школу. Његови родитељи су увек били поносни и борили се за своју децу, али су помоћ у том тренутку радо прихватили.
- Без обзира на то што нисмо имали много, мајчине сестре су се трудиле да мени, али и мом брату и сестри, ништа у животу не фали. Када је требало да кренем у школу, тетка која живи у Чешкој ме је потпуно опремила. Послала ми је све! Од чарапа до капе! Један кревет је био пун ствари, свезака, прибора за школу. Купила ми је и ранац! Никада нећу моћи да заборавим ту кап у мору ствари које је учинила за мене - рекао је Слоба бришући сузе.
(Ало)
БОНУС ВИДЕО:
Прочитајте још
