Мала Госпојина, празник рођења Пресвете Богородице, обележава се 21. септембра и спада међу највеће празнике у српском православном календару. Црква га обележава црвеним словом, а у народу се овај дан доживљава са посебним поштовањем и радошћу.

Према предању, Марија је рођена у дому праведних родитеља Јоакима и Ане, који су дуго живели без деце. Њихова вера и упорна молитва биле су награђене рођењем ћерке, која је постала Мајка Исуса Христа и заувек променила ток људске историје.

Фото: СПЦ

 

 

Рођење Богородице означава почетак испуњења Божијег плана спасења и зато је овај празник изузетно важан у хришћанској традицији.

У народу се верује да се рођењем Пресвете Богородице отвара пут спасења и да је управо она изабрана да свету донесе Спаситеља. Зато је Мала Госпојина дан радости, али и дан захвалности за све Божије дарове. У многим крајевима Србије овај празник се обележава и као крсна слава, док је у црквеном календару једно од најпоштованијих „црвених слова“.

Народни обичаји и веровања

Са Малом Госпојином везано је много народних обичаја. У времену између Велике Госпојине (28. августа) и Мале Госпојине, верује се да биље има посебна лековита својства, а јаја сакупљена у том периоду могу остати свежа током целе године. Пилићи који се излегу тада, сматрани су најбољим носиоцима јаја.

Фото: Википедија

 

 

У прошлости је овај празник означавао и почетак јесењих свадби. У многим местима организовани су вашари, сабори и молитвена окупљања. Људи су се радовали празнику, окупљали у црквама и манастирима, а дан су проводили у весељу и заједничкој молитви.

Постоје и одређене забране, жене на Малу Госпојину не би требало да перу веш нити да раде тешке кућне послове. Такође, не започињу се нови послови, јер се верује да све што се тада отпочне неће имати срећан исход.

Поглед у небо на овај дан увек је био важан знаком. Ако је време ведро и сунчано, веровало се да ће и јесен и зима бити благе и плодне. Ако је облачно или кишовито, сматрано је да предстоји хладан и дуг период.

(Еспресо)

БОНУС ВИДЕО: