Највише стихова је било упућено њој, Оливери Балашевић, али званично и једну песму.
"Друго би све имало смисао, не бих свакој песме писао да сам знао да постојиш, Оливера..."
Љубавна прича Ђорђета Балашевића и Оливере је почела крајем седамдесетих и постала права новосадска бајка.
Интересантно је да њеног имена, бар на први поглед, нема у „Дневнику старог момка“. Али, један од најслушанијих Балашевићевих албума крије тајну поруку...
Свака песма носи једно женско име, а када почетна слова прочитате редом, како је тих 12 балада поређано на албуму, указаће се акростих „Оља је најбоља“:
Прочитајте још
Отилија („Лаконога“)
Љерка („Корзо“)
Анкица („Још један дан без ње“)
Јарослава („Принцезо, јави се“)
Елеонора („На Богојављенску ноћ“)
Невена („Сале Нађ“)
Анита („Будимпештански снег“)
Јулија („Жал за југом“)
Бранислава („Патетични блуз“)
Огњена („Малецка“)
Људмила („Ноћ кад је Тиса надошла“)
Анђела („Моја је драга вештица“)
Фото Д. Миловановић
Ова својеврсна „исповест старог момка“ објављена је пре тачно две деценије. Постоји и урбана легенда која се често препричава на фан-страницама посвећеним непревазиђеном новосадском кантаутору.
Наиме, кажу да се његова супруга мало наљутила када је чула да међу набројаним именима нема Оливере, а онда јој је Ђоле уз осмех открио да је заправо цео албум посвећен ‒ њој. Тајна порука, као што смо већ објаснили, гласи: „Оља је најбоља“.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
