Полежајев је на фронт отишао директно из затвора, након што је потписао уговор са Министарством одбране Русије. За сада нису објављене информације о тачној локацији нити околностима његове погибије, а руске власти и војни врх још се нису званично огласили.
Полежајев је на челу администрације Белгорода био од 2015. године, а на ту функцију поново је изабран у јесен 2018. године. Ипак, неколико месеци касније, у јануару 2019, поднео је оставку и прешао у регионалну владу.
Тамо је постављен за заменика гувернера и руководио је ресором који се бавио стамбено-комуналним пословима.
Са функције је смењен у јулу 2023. године. Тадашњи гувернер Вјачеслав Гладков као разлог је навео пропусте у организацији обнове објеката оштећених током гранатирања Шебекина и Нове Таволжанке.
Недуго након одласка из регионалне владе, Полежајев је ухапшен због сумње на корупцију.
Прочитајте још
Према резултатима истраге, од челника једне приватне грађевинске компаније добио је аутомобиле луксузне класе у замену за помоћ приликом добијања државних уговора и омогућавање несметаног прихватања изведених радова.
Суд га је у августу 2024. године осудио на пет година затвора у казненој колонији са строгим режимом.
Међутим, неколико дана пре изрицања пресуде Полежајев је потписао уговор са руским Министарством одбране и тиме стекао могућност да оде у војну службу.
У октобру исте године Белгородски регионални суд је, на захтев команданта војне јединице, обуставио поступак против њега и наложио да буде пуштен из притвора током трајања војне службе.
Још један случај ликвидације
У тексту руских медија наводи се и да су украјинске службе недавно у окупираном Доњецку убиле Олега Шутова, припадника такозваног Министарства државне безбедности "ДНР".
Шутов је, према наводима из Украјине, 2017. године учествовао у нападу у којем је погинуо Максим Шаповал, командант специјалне јединице украјинске војне обавештајне службе.
Украјински оперативци су, према тим наводима, Шутова убили експлозивном направом постављеном у његов аутомобил.
У међувремену, "Мађар" је објавио и да је погинуо руски генерал-мајор Антон Грунис. Он је почетком јула Владимиру Путину поднео извештај о наводном заузимању Константиновке у Доњецкој области, након чега је руски председник позитивно говорио о његовом извештају.