Четрнаестогодишња Жељка Марјановић добила је карту за концерт од пријатеља из разреда, обоје су похађали Основну школу Аугуста Шеное. Дечак је славио рођендан па је почастио десет пријатеља изласком. Једну је добио и Жељкин брат близанац, Жељко. Висока, плавоока и светлокоса девојка лепог осмеха, како Жељку описују пријатељи, на концерт је кренула с пријатељицама из разред, пише Јутарњи.хр.
- Била је весела, пуна живота, предраго дете. У цркви је певала као да анђели певају - испричала је за хрватски Недељни Јутарњи њена мајка Матилда Марјановић (83).
Девојка је годину дана глумила у Загребачком позоришту младих, била је одлична ученица и омиљена у друштву. Концерту се данима веселила. Нико није ни слутио да ће се те вечери догодити трагедија. У страшној гужви на платоу испред дворане Дома спортова Жељка је погинула, а још 15 људи је повређено.
- Страдала је јадна јако. Једноставно су јој прегазили срце - рекла је дубоко потресена мајка.
Прочитајте још
Страшна несрећа мирној породици је уништила живот. После Жељке, старија сестра је оболела од Ходгкиновог лимфома и умрла, а отац је умро пре 23 године.
- Супруг се никада није опоравио од губитка. Грозно је све. Претешко ми је - тихо је рекла Жељкина мајка и додала како им се нико од организатора никада није јавио нити извинио.
Ингрид Коренчић, која је била Жељкина комшиница, присећа се како су се сви чудили да су улази те вечери у дворану затворени, иако је већ било прошло 19 сати. Каже да је гужва била стравична, сви су нестрпљиво ишчекивали концерт. Неки од окупљених већ су били нервозни. И онда су организатори отворили врата, али само једна. Тада је настао стампедо.
- Сви су хтели унутра. Одмах и сад. Што пре. Ниси ни могао ходати. Руља те гурала. Напред, назад... Гурају се, успут неки пију, неки су се већ потукли. Миц по миц и већ смо на бетонском успону. Нас, неколико девојака, држимо се за руке, али не длановима него испод руку, и тако идемо. Да нас не сруше, да нас не раздвоје. Неки су падали око нас, па су их други дизали, колико су могли. Били смо стиснути један до другог - прича Ингрид, коју сећање на то вече увек изнова узнемирује.
Чуло се вриштање. И Ирис се сећа како је у једном тренутку изгубила равнотежу и почела да пада.
- Само сам видела спасоносне руке једног војника поред мене, како ме прима и диже горе, да ме не прегазе. Ужасно је било слушати вриштање оних које је гомила притиснула на стакла од улаза, а они нису имали куда - каже Ингрид и додаје да после те вечери никада више није ушла у загребачки Дом спортова.
Соња П, сада професорка хрватског језика, у то време је била бруцош на Филозофском факултету.
- Тада нико од нас није размишљао о опасности. Имала сам 19 година. Било је то друго време, није се ишло на концерте ван града. Дружили смо се с групама, и кад је Чорба долазила у Загреб, било је јасно да мораш ту бити - присећа се она.
Пред двораном се још око пола осам нашла невероватна маса људи. Продато је много више карата од најављених 9.000, касније је организатор спомињао бројку од 10.500, а на концерту се окупило између 18 и 20.000 гледалаца. Карте су се масовно фалсификовале и препродавале се фотокопије пред улазом у дворану.
- Организатори су претпоставили како има пуно фалсификованих карата па су отворили један улаз. Ушли смо у предворје, мислим да се тада догодила несрећа. Чуло се возило Хитне помоћи. Настао је стампедо, ја сам се изненада нашла притиснута уз један стуб. То је трајало пола или два минута. Чинило се предуго. Почела ме хватати паника. Никог мог није било у близини, погубили смо се у хрпи. У једном тренутку остала сам без ваздуха. Након тога, притисак је попустио и ушла сам у дворану. Концерт сам преслушала, иако га се уопште не сећам - испричала је Соња П.
- Да је притисак потрајао још пола минута, ко зна да ли бих и ја преживела. Остао ми је отад страх, фобија од велике групе људи - искрена је Соња.
Несрећа се догодила у тренутку када је маса гледалаца кренула уз бетонску стазу према улазним вратима. У гужви Жељка Марјановић пала је на бетонску стазу. Ту су је приметила два младића која су је извукла из гужве и пружила прву помоћ. У међувремену, лекари Хитне помоћи покушавали су се пробити до девојчице. Иако су успели, на путу према болници несрећна Жељка је издахнула. Нико на концерту није знао да се догодила трагедија, и Рибља чорба је одржала наступ.
До 22 сата те вечери Жељко Марјановић, рођени брат трагично настрадале Жељке, се вратио кући. Због гужве је одустао од концерта. Како његова сестра Жељка није долазила читаве ноћи, мајка је отишла да је тражи. Супруг је био у болници на лечењу, а она је отишла у полицију на Трешњевку. Рекли су јој како њих доста после концерта неће доћи кући, да се не узрујава и нека причека јутро.
Онда је отишла у Виноградску болницу. Ништа. На хитној су јој рекли "Дођите, да видите". Било је пола осам ујутру другог дана. Мајка је препознала своју Жељку по стварима... Налаз лекара потврдио је смрт Жељке Марјановић, насталу услед руптуре (пуцања) срца проузроковане снажним спољним притиском. Према налазу, на њој нема отисака гажења нити прелома.
- Учинили смо све што смо могли. Одржавање реда ван Дома спортова у домену је полиције, а знате како полиција никад није крива. Била је истрага и утврдило се да организатор не може одговарати за ствари ван дворане - казао је Анте Врдољак, који је у то време био директор Дома спортова.
Врдољак је рекао да, колико се сећа, девојци је позлило због епилепсије и зато је пала. Двапут су пре концерта организатори звали полицију. Те вечери полиције није било у пола седам, па су звали број 92 на Трешњевки. Дошла су двојица службеника, али су се "негде изгубили", како су тврдили редари. Онда су из Дома спортова опет звали и дошла је дежурна екипа. Возила Хитне помоћи те вечери није било уз дворану, јер су организатори били обавезни имати их само кад су биле међународне утакмице. За концерте не. Врдољак и сарадници сазнали су за несрећу тек кад им је СУП рекао да прекину концер.
- Без обзира на то што то од нас нико није захтевао, људски смо били спремни да преузмемо одговорност за смрт Жељке Марјановић, која је тада само желела да буде део наше публике, и ништа више. Нажалост, то јој се није остварило. Нечијим крајњим немаром и због велике неодговорности угашен је живот детета које је тек, уствари, почело да живи. Ни после толико година не могу да заборавим нити да се отргнем помисли како је мала Жељка издахнула баш на нашем концерту, док смо ми на сцени - свирали - написао је Миша Алексић у својој књизи "Уживо!: Аутобиографија", легендарни басиста Рибље чорбе који је у новембру 2020. преминуо у 67. години од последица корона вируса.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".