Предмет налик секири, дуг око 20 центиметара, био је усправно укопан у јужни део зида јаме број 7, а археолози су га извадили заједно са околним слојем земље и однели у лабораторију на анализу, преноси портал "The Daily Galaxy".
Анализа рендгенском флуоресцентном спектроскопијом показала је да артефакт садржи најмање 90 одсто гвожђа и 7,41 одсто никла, док је накнадним испитивањем електронским микроскопом утврђено да садржај никла у појединим деловима износи око 20 одсто.
Фото: Depositphotos/Shad.off/vicvaz
Структура метала указује на веома споро хлађење карактеристично за материјал који је настао у свемиру, а не на Земљи.
Истраживачи са Универзитета Сечуан наводе да је реч о најстаријем артефакту од метеоритског гвожђа из бронзаног доба пронађеном у југозападној Кини.
Налаз, према њиховој оцени, попуњава важну празнину у познавању развоја металургије у том региону и пружа нове податке о раној употреби гвожђа.
Прочитајте још
У време када је настао артефакт, између око 1600. и 1050. године пре нове ере, бронза је била доминантан материјал, док се топљење гвожђа у Кини проширило тек око 800. године пре нове ере.
То указује да гвожђе коришћено за израду овог предмета није било добијено топљењем руде, већ је обрађен комад метеоритског материјала.
За сада није утврђено чему је артефакт служио. Његов положај у јами, у којој је пронађено око 17.000 ритуалних предмета, међу којима су бронзане маске, фигурине и предмети од слоноваче, указује на могућу церемонијалну намену, али истраживачи не искључују могућност да је коришћен као алат или оружје.
У Кини је до сада идентификовано 13 артефаката направљених од метеоритског гвожђа.
Научници још нису успели да утврде којој врсти метеорита припада материјал од којег је направљен предмет из Саншингдуија, а планирана су додатна поређења са познатим метеоритским материјалом пронађеним у том региону.
Артефакт је након три миленијума проведених под земљом веома кородиран, због чега се чува у контролисаним условима како би се спречило његово даље пропадање.
(Танјуг)