Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Међутим, код савремених аутомобила ствар функционише другачије. Вожња низбрдо у леру углавном неће донети очекивану уштеду горива, а на дугим и стрмим деоницама може непотребно да оптерети кочнице.
Реч је о навици која вуче корене из времена старијих аутомобила са карбураторима. Модерним моторима, међутим, управља електроника која веома прецизно одређује колико ће горива бити убризгано.
Да ли аутомобил троши гориво када иде низбрдо у леру?
Да. Када мењач пребаците у неутралан положај, мотор мора самостално да настави да ради.
Електронска контролна јединица мотора (ЕЦУ) због тога наставља да дозира гориво потребно за одржавање броја обртаја у празном ходу. Колика ће потрошња бити зависи од мотора, његове запремине, температуре и других услова, али једно је важно – мотор у леру и даље троши гориво.
Фото: Гемини/АИ илустрација
Потпуно друга ситуација настаје када аутомобил оставите у брзини, склоните ногу са гаса и пустите га да успорава мотором.
Тада су мотор и погонски точкови и даље повезани преко трансмисије. Код већине модерних возила са електронским убризгавањем активира се систем познат као "децелератион фуел цут-офф" – ЕЦУ при одговарајућим условима привремено прекида убризгавање горива.
Због тога путни рачунар у аутомобилу током спуштања низбрдо у брзини, без притиска на папучицу гаса, често може да покаже тренутну потрошњу од 0,0 л/100 км.
Дакле, аутомобил се креће захваљујући сопственој инерцији и нагибу пута, док точкови преко трансмисије одржавају мотор у покрету.
Зашто је спуштање низбрдо у леру лоша навика?
Потрошња горива, међутим, није најважнији разлог због којег би требало избегавати спуштање низбрдо у неутралном положају.
Много значајније су кочнице.
Када је аутомобил у одговарајућем степену преноса и пустите гас, мотор пружа отпор и помаже у успоравању возила. То је такозвано моторно кочење.
Ако избаците мењач у лер, тог ефекта практично нема. Аутомобил на низбрдици почиње лакше да убрзава под дејством гравитације, па возач брзину мора много чешће да контролише ножном кочницом.
На краткој низбрдици то можда неће представљати проблем, али на дугим планинским спустовима константно или предуго притискање кочнице може да доведе до озбиљног загревања дискова и плочица.
Кочнице могу да изгубе ефикасност
Што су кочнице дуже изложене високој температури, већа је могућност појаве такозваног "браке фаде" ефекта – привременог слабљења њихове ефикасности услед прегревања.
У екстремним условима може доћи и до прегревања кочионе течности, нарочито уколико је стара или садржи превише влаге. Тада осећај на папучици може да се промени, а способност аутомобила да успори може озбиљно да ослаби.
Управо зато се на дугим низбрдицама користи комбинација моторног кочења и повременог коришћења радне кочнице.
Када аутомобил остане у нижем, одговарајућем степену преноса, мотор помаже да се брзина држи под контролом, а кочиони систем није приморан да сам обавља сав посао.
Не плашите се када обртаји порасту
Неке возаче управо звук мотора наводи да избаце аутомобил из брзине.
Када на низбрдици пребаците у нижи степен преноса, број обртаја може да порасте. Мотор ће се чути више него када аутомобил слободно клизи у леру, али то само по себи не значи да му штетите.
Наравно, степен преноса мора бити прилагођен брзини возила и не треба дозволити да мотор оде у недозвољено висок број обртаја.
На нормалним обртајима, моторно кочење је предвиђен начин коришћења аутомобила.
Која брзина је најбоља за спуштање низбрдо?
Међу возачима постоји старо правило да низбрдо треба користити приближно онај степен преноса који би аутомобилу био потребан за пењање уз исту такву узбрдицу.
То није математичко правило које важи у свакој ситуацији, али добро описује основни принцип – на дугој и стрмој низбрдици треба изабрати довољно низак степен преноса да мотор може да помогне у контроли брзине.
Код аутомобила са аутоматским мењачем принцип је сличан. У зависности од возила, могу се користити мануелни режим, нижи степен преноса или посебни режими намењени вожњи на нагибу.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
