О забрани покривања лица, разлозима за њено увођење, али и питању где се налази граница између безбедности и верских слобода говорили су гости емисије „Пулс Србије“ на Курир телевизији.
Психолог Нађа Тулић оценила је да нови пропис не треба посматрати као меру усмерену против муслимана. Како је објаснила, закон се односи на покривање лица у јавности како би особу било могуће идентификовати, док ношење хиџаба није забрањено јер он не покрива лице.
Фото: Martyn Vickery/Alamy/Profimedia
Она је подсетила и да Португалија није прва европска земља која је увела овакво ограничење.
– Ова пракса није ништа ново и већ се шири Европом, Француска је овакав закон увела пре 15 година, а Португалија је шеста земља која га усваја – рекла је Тулић у емисији „Пулс Србије“ на Курир телевизији.
Прочитајте још
Према њеним речима, питање треба посматрати пре свега кроз безбедност и поштовање закона државе у којој се живи. Она је истакла да је Португалија секуларна, а не теократска држава и оценила да се забрана погрешно представља као напад на припаднике исламске вероисповести.
– Овим законом нико не брани женама да носе, на пример, хиџаб, јер хиџаб не покрива лице. Не треба сваки акт који држава донесе тумачити кроз религијске разлике – навела је Тулић.
Муфтија упозорио на страх и радикализацију
Муфтија Мустафа Јусуфспахић, председник Врховног сабора Исламске заједнице Србије, у истој емисији указао је на шири друштвени контекст у којем европске државе доносе овакве прописе.
Он је оценио да су бројни терористички напади током претходних година створили страх међу европским становништвом и упозорио на опасност од стварања колективне кривице према муслиманима.
– Иза свега стоји читав низ догађаја који су у Европи изазвали страх међу грађанима. Већина тих терористичких аката представљена је као дело муслимана, иако ми заправо не знамо стварни идентитет људи који су их починили. Нажалост, живимо на тлу Европе која се све више радикализује – рекао је Јусуфспахић.
Говорећи о верским правилима, муфтија је навео да она, према његовом тумачењу, не подразумевају прекид комуникације мушкараца и жена у јавном простору. Као пример другачијег приступа поменуо је талибане, за које је рекао да забранама стварају потпуно поларизовано друштво.
Професор др Милан Петричковић са Факултета политичких наука оценио је да питање покривања лица није искључиво верско, већ има и друштвене, политичке, моралне и културолошке аспекте.
Он је у „Пулсу Србије“ навео да се у Курану, према његовом тумачењу, не захтева покривање лица, док су се током времена верски и културолошки обрасци међусобно преплитали.
– Подржавам културну аутентичност и слободу свакога да се изрази на свој начин, јер управо то представља праву, истинску демократију – закључио је Петричковић.