Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Реч је о територијалним водама, територијалним претензијама и утицају у региону Средоземља.
То је ескалирајуће препуцавање: Грчка се жали на турско кршење ваздушног простора, на, по њеном мишљењу, нелегалне турске морске националне паркове и на премештање турских трупа на обалу.
С друге стране, ту је турски председник Реџеп Тајип Ердоган, који позива Грчку да оконча „милитаризацију“ својих острва, као и његов министар спољних послова Хакан Фидан, који због тога говори о безбедносној претњи по Турску, пише „Tagesschau“.
Фото: depositphotos/weyo
Грчка се наоружава
Мери Боси је професорка емеритус за међународну безбедност на Универзитету у Пиреју. Она упозорава на нову еру:
– Видимо све већу ескалацију и претећу реторику од стране Турске, као и од стране Грчке. Све то, и наравно несигурно регионално и међународно окружење, доприноси томе да би ове тензије могле достићи екстремнију тачку.
Прочитајте још
Грчка влада сада игра на карту одвраћања. Принцип је: ко жели мир, боље да се спрема за рат. Крајем августа, Грчка је с Израелом склопила уговор о наоружању вредан милијарде евра. Име: Ахилов штит. Грчка добија свеобухватан систем противваздушне одбране – и истовремено улаже у сопствену војну индустрију.
Дестабилизован регион
Из угла грчког аналитичара и новинара Џона Псаропулоса, овде се ради искључиво о самоодбрани:
– Из грчке перспективе, дестабилизација у региону око Украјине, а сада и у Заливу и Црвеном мору, лоша је вест за обуздавање овог конфликта са Турском.
Због тих сукоба настала је „атмосфера безакоња“ у којој је „рат нормализован“.
Новинар Псаропулос жали се да конфликт са Турском добија веома мало пажње у Европи и Немачкој. Али, што се сукоби дуже остављају нерешеним, то је већа вероватноћа да ће дугорочно доћи до озбиљних проблема.
– Грчка посматра Турску као потенцијалну Русију. Перцепцију претње коју Европа сада има од Русије, Грчка већ дуже време има у односу на Турску – каже он.
Истраживач: „Нема сагласности око тога шта је заправо спорно“
Оваква перцепција има дугу историју која сеже до времена Османског царства. У протеклим деценијама, посебно од турске инвазије на Кипар 1974. године, Грчка и Турска су се изнова сукобљавале око различитих питања у Егејском мору.
Роналд Мајнардус је докторирао на ову тему и већ дуго живи у Грчкој. Сада ради као научни сарадник у атинском тинк-тенку „ELIAMEP“.
– Не постоји сагласност око тога шта је заправо спорно, и нема сагласности о томе како те спорне тачке треба решити – истиче он, додајући да конфликт тапка у месту.
Турска жели да уздрма статус кво
Тако је, на пример, за грчку владу разјашњено питање да ли има право да прошири територијалне воде око егејских острва на 12 наутичких миља, будући да то дозвољава Конвенција УН о праву мора.
Међутим, турски парламент је још 1995. године усвојио одлуку: уколико Грчка то заиста спроведе, то би се сматрало поводом за рат. Турски страх: због великог броја грчких острва, међународне воде у Егејском мору могле би се знатно смањити, а турски поморски саобраћај би био драстично ограничен.
Ипак, постоји још много спорних питања. Турска говори о одређеним „сивим зонама“ у којима суверенитет одређених острва и ненасељених стена није разјашњен – док је из грчке перспективе њихов статус и те како регулисан.
Посматрач Мајнардус увиђа свесну стратегију Турске да повећа број спорних тема:
– Што је корпа спорења мања, то је мања шанса да ћете одатле нешто извући. Али што више убаците унутра, већа је шанса да ћете нешто моћи да однесете – објашњава он турску стратегију.
Статус кво је заправо у интересу Грчке.
– А тај статус кво Турска жели да ревидира. Турска је ревизионистичка сила – наводи Мајнардус.
Турски политиколог види „породични конфликт“
Грчки посматрачи указују, на пример, на турску доктрину „Плаве домовине“, о којој ће се ускоро расправљати у парламенту. Она предвиђа значајно проширење турских зона утицаја у Средоземљу – критичари говоре о неоосманским плановима за експанзију.
Политиколог Хусеин Багџи из Анкаре, међутим, смирује ситуацију:
– Између Турске и Грчке не би могло доћи до војног сукоба, јер су обе стране чланице НАТО и то не могу да учине. То је породични конфликт и то би требало решавати унутар НАТО, али и унутар Европске уније.
Унутрашњополитички мотиви?
Чињеница да је Турска сада послала око 2.000 војника у приобални регион јужно од Измира јесте знак да је Турска спремна за борбу. Међутим, турски председник Ердоган ионако није заинтересован за рат, сматра Багџи.
Многе ствари су, а ту се стручњаци слажу, политички мотивисане унутрашњим питањима. Тако се на пролеће одржавају избори у Грчкој – а премијер Киријакос Мицотакис не жели да делује слабо.
Оно што је сигурно: време „мирних вода“, како се назива фаза попуштања тензија након Ердоганове посете Атини 2023. године, званично је прошло.
БОНУС ВИДЕО
