Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Љубавна прича мисице Аните Батурине и музичара Мише Ковача почела је док је она имала тек 18 година, а он био у браку са Љубицом Ковач. Вест о овој афери одјекнула је попут бомбе те 1971. године.
Након две године пар се венчао, убрзо им се родио син Еди, потом и ћерка Ивана.
Слика о идеалној породици трајала је све до почетка 90-их
Живели су у Загребу, у луксузном стану на Горњем граду, пропутовали скоро цео свет, а медије су хранили причама о мирном породичном животу без трзавица и афера. Слика о идеалној породици трајала је све до почетка 90-их кад им је у рату страдао син Еди. Причу о томе шта се тачно догодило и како се распала једна породица.
Анита је својевремено у великој исповести за 24 сата.хр испричала детаље о трагичној ноћи кад су изгубили сина.
- Мишо и ја смо их васпитали тако да увек буду добри према другој деци и да им помажу, па су увек били окружени вршњацима. Онда су дошле ‘90. и Еди је постао "Bad Blue Boy". Сећам се да је с пријатељима почео да гледа ратне филмове. Почео је прича да жели да иде у рат и бранити Хрватску, иако је имао тек 16 година. Рекла сам Миши да ми се то ништа не свиђа и да морамо учинити нешто да га фокусирамо на школу, али Еди се није дао - присетила се тада Анита догађаја пре трагедије и наставила:
Војнички живот
- Мишо је тад имао доброг пријатеља који је водио једну војну јединицу у Чрномерцу, па кад је видео да Еди жели да осети војнички живот, замолио је пријатеља да га узме. Били смо уверени да ће му након неколико дана досадити строга дисциплина, али догодило се супротно. Еди је први устајао, радио све што би му рекли, спавао на поду, показао се као узоран војник. Био је опчињен идејом да ће једног дана бити попут филмских хероја. Вратио се кући и наставио да сања о одласку у рат - говорила је Анита о данима који су претходили Едијевој смрти.
- Мишо је тад учинио једну глупост. Купио је пиштољ и дао га Едију. Молила сам га да то не чини, да је детету дао оружје у руке, али Мишо је имао неизмерно поверење у Едија и тврдио ми је да је наш син довољно одговоран и да зна шта има у рукама. А Еди се више није одвајао од пиштоља. Носио га је и у изласке. Све до те кобне вечери априла 1992. Еди би се увек јавио ако би остао дуже и увек смо знали где је и шта ради. Али те вечери није се јављао, а није ни дошао кући до 22. Ни до 23. Ни до поноћи. Ходала сам по стану луда од бриге, с неким лошим предосећајем. Молила сам Мишу да учини нешто, да иде да га тражи. И он је био ван себе од бриге, али није знао кога да зове, где да иде. Ја сам излазила пред кућу, гледала низ улицу чекајући да се Еди однекуд појави. Око пола три ујутро зазвонио нам је телефон. Јавио се Мишо и занемео. Полиција му је јавила да је Еди у Драшковићевој, у Болници за трауматологију и да су му рекли како Еди "има лакшу повреду мозга".
Метак прошао поред чеоног дела мозга
Одјурили су у болницу и Анита каже да је тад последњи пут видела свог сина.
- Имао је повез око чела, а лекари су били врло оптимистични око његовог опоравка. Рекли су нам да је метак прошао поред чеоног дела мозга, те да ће се Еди извући, али да ће имати вероватно проблема са моториком десне руке. Ништа није слутило на лош исход - сећала се Анита ноћи у којој је страдао Еди након чега се још неколико дана опорављао у Драшковићевој.
- Како су ми касније рекли, један од доктора је дошао у визиту и склонио с Едија покривач. Шокирао се кад је видио да му је стомак отекао и пун течности. Хитно су га пребацили у КБЦ Ребро и установили да је пун бактерија. Еди је због нечије намерне или ненамерне грешке умро од сепсе у највећим мукама и то ми је и данас најтеже да прихватим. Наш син није требало да умре - испричала је Анита Батурина својевремено.
Смрт детета сигурно је најгоре што се родитељима може догодити. Тим више јер су почетне прогнозе биле охрабрујуће и ништа није слутило на такав крај. Мишо је био потпуно сломљен човек и, како каже Анита, видела је одмах да неће моћи да се носи с тугом због губитка сина.
Ћерка Ивана патила сама
- И ја сам се распадала, али рекла сам Миши да се морамо да се приберемо због Иване. Она је била у осетљивим годинама, имала је 14, остала је без вољеног старијег брата, а онда је гледала и нас двоје који само плачемо и ћутимо. Наша девојчица патила је сама - описује Анита најтеже дане у животу који су водили у потпуни распад некад срећне породице.
(24сата.хр)
БОНУС ВИДЕО:
