Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Сматра се да је овај потез, до којег је дошло након што је Русија раније овог месеца ставила под привремену управу и имовину швајцарског гиганта „Nestlé“ и француског „Auchan“, порука Москве Европској унији, коју Кремљ оптужује за умешаност у рат.
У Путиновој наредби за „Metro“, која је објављена у понедељак на владином сајту, не наводи се разлог за ову одлуку. Привремене управе довеле су до тога да руски власници преузму пословање француске компаније за производњу млечних производа „Danone“ и данског произвођача пива „Carlsberg“, по вишеструко сниженим ценама.
„Metro“ је у саопштењу навео да је компанија, иако им „Metro Russia“ и даље формално припада, изгубила сваку оперативну контролу над пословањем. Према наредби, имовина је стављена под управу „UK Torg Rus“, коју је „Metro“ у саопштењу описао као компанију извршног директора „Metro Russia“ Јоханеса Толеја.
Фото: Alexander Kazakov/Zuma Press/Profimedia
„Metro“ је навео да је од руске инвазије на Украјину 2022. постепено смањивао везе са пословањем у Русији. Тренутно се анализирају даље последице уредбе, навела је компанија.
Тензије између Немачке и Русије
До овога је дошло у јеку тензија између Немачке и Русије, након што је Немачка оптужила Москву за напад дроном на аеродром у Лајпцигу у августу, те затворила руски конзулат у Бону и руски културни центар у Берлину. Москва је то негирала и као одговор затворила немачки конзулат у Санкт Петербургу.
Прочитајте још
Руски министар спољних послова Сергеј Лавров састао се у суботу са немачким колегом Јоханом Вадефулом, на њиховом првом билатералном састанку од почетка рата у Украјини – и то „непријатном“. Лавров је касније рекао да је састанак био непотребан и да „није чуо ништа другачије“ од онога што Берлин јавно говори сваког дана.
– Просто је поновио свој званични јавни став којим осуђује Русију... Сами можете да процените да ли се то може назвати дијалогом или не – рекао је Лавров.
Штефан Мајстер, стручњак за Русију из Немачког савета за спољне односе, рекао је за „Associated Press“ да „Руси појачавају притисак на Немачку у оквиру свог хибридног рата“.
– Јасно се ставља до знања да би Немци могли да изгубе још више компанија и имовине у Русији, како би се повећао притисак немачке пословне заједнице на немачку владу – рекао је он, додајући да Русија Нemaчку види „као кључног противника, будући да је она најважнија појединачна присталица Украјине“.
Више од 100 страних компанија под привременом управом
Неке велике западне компаније престале су да послују у Русији и отписале своје пословање након 2022. Од тада је Кремљ увео строге услове за продају локалних филијала, захтевајући да буду продате уз велики попуст, уз плаћање излазног пореза и одобрење државе.
Друге компаније смањиле су обим пословања, док неке и даље послују као и раније. Али, „Auchan“ и „Nestlé“ нису напустили руско тржиште након инвазије на Украјину и Русија је ставила њихову имовину под привремену управу на основу уредбе из 2023, усмерене на компаније повезане са „непријатељским земљама“, наводи „Associated Press“.
Бенет Фриман, суоснивач и члан Управног одбора иницијативе „B4Ukraine“, глобалне коалиције организација цивилног друштва, пише за „The Kyiv Independent“ да је још 2022, када је Путин запленио удео компаније „ExxonMobil“ у заједничком предузећу за производњу нафте, „већ било јасно шта следи“.
Потом су на ред дошли „Danone“ и „Carlsberg“, „Uniper“ и „Fortum“, „Rockwool“ и „Canpack“, као и друге западне компаније, наводи Фриман, додајући да је „McDonald's“ на време напустио руско тржиште, у месецима након почетка инвазије, док је „Unilever“ продао своје пословање у октобру 2024.
– Други чекају док не постану следеће мете принудне заплене имовине, што је стварност коју „Nestlé“ и „Auchan“ сада уче на тежи начин. Москва ће несумњиво доћи по друге – навео је Фриман.
Од почетка рата Русија је увела привремену управу у 135 компанија повезаних са страним фирмама, од којих је огромна већина из земаља ЕУ, наводи „Reuters“.
Порука Москве Европи
Русија је посебно усмерила пажњу на европске компаније, рекли су упућени извори „Reutersa“.
– Дошло је време за асиметричне мере. Нека размисле о томе какве мере предузимају и какве санкције уводе – рекао је за „Reuters“ неименовани високи руски владин званичник непосредно упућен у те мере.
На питање које би компаније могле да буду следеће на мети и да ли би руске филијале италијанске банке „UniCredit“ и аустријског „Raiffeisena“ могле да буду стављене под привремену управу, тај извор је кратко рекао:
– Нека се плаше.
Високи менаџер једне европске компаније, која је део све мање заједнице страних фирми које послују у Русији, рекао је за „Reuters“ да европске компаније у непосредној будућности очекују да постојеће стање остане непромењено.
Кремљ оптужује ЕУ за умешаност у рат у Украјини, док је Европа, која чврсто подржава Кијев у рату, оптужила Русију за извођење напада на њиховој територији, а неки чак упозоравају на могућност будуће руске инвазије. Москва је негирала те оптужбе.
Кремљ је у уторак саопштио да су одлуке последица „све већег нивоа укључености ових непријатељских земаља у директна борбена дејства“ против Русије, али је наговестио да би те мере могле да буду „поништене“.
– За сада не видимо никакве основе за њихово укидање – рекао је портпарол Кремља Дмитриј Песков.
Русија такође критикује ЕУ због „крађе“ око 210 милијарди евра њених средстава, која су замрзнута као одговор на рат, као и мера усмерених против имовине руских компанија у Европи и другим западним земљама.
Шта је са америчким компанијама?
Ниједна велика америчка компанија није била мета сличних мера, иако су под привремену управу стављене и неке мање фирме, попут америчког фонда приватног капитала „NCH Capital“, чије пословање у Русији обухвата и пољопривредну имовину.
Америчка привредна комора у Русији проценила је да у тој земљи ове године и даље послује око 300 америчких компанија.
БОНУС ВИДЕО
