Да ли је Кина "укротила" Америку? Једна слика говори много

Али то није разлог због којег је историјска фотографија америчког председника Доналда Трампа како чека у подножју степеница авиона "Boeing 747" кинеске компаније "Air China" да лично дочека кинеског лидера Си Ђинпинга.

Прекретница је наступила прошле године, када је Кина повукла свој крајњи потез демонстрације моћи, запретивши да ће обуставити извоз ретких елемената и тако угасити америчке фабрике, након што је Трамп повећао царине на кинеску робу на више од 140 одсто.

Фото: Brendan SMIALOWSKI/AFP/Profimedia

Трамп је узмакао, а тада је Раш Доши, професор Универзитета Џорџтаун и бивши званичник администрације Џозефа Бајдена, написао да је Кина доказала да је „прави равноправни конкурент“ Сједињеним Државама, који се не плаши да узврати.

Његово виђење церемоније дочека, која је укључивала и почасни плотун од 21 салве и прелет бомбардера "B-1B", што је у великој мери премашило почасти указане Трампу у Пекингу у мају, јесте да Кина верује да је „у основи укротила Сједињене Државе“.

– Тектонске плоче су се помериле испод нас и оба лидера се понашају у складу с тим – рекао је.

Стручњак за Кину Орвил Шел пише да су велики дипломатски успеси САД током 20. века, обезбеђивање безусловне предаје Јапана и Немачке након Другог светског рата, решавање Кубанске ракетне кризе, постизање споразума о контроли наоружања са Москвом ради окончања Хладног рата, поставили „нереално високу лествицу“ за Американце када је реч о томе шта је данас могуће постићи.

Самит у Вашингтону поставио нови минимум

Овај самит у Вашингтону, који је са великом пажњом праћен широм планете, успоставио је нови, нижи минимум. У класичној дипломатији, уступци у погледу протокола требало би да буду узвраћени суштинским уступцима. У супротном, зашто се трудити?

Си је понудио две панде Пинг Пинга и Фу Шуанг, за Зоолошки врт у Атланти, фразе о томе како Сједињене Државе и Кина морају да „коегзистирају у миру“ и, према Трамповим речима, показао интересовање за гранит који је коришћен за изградњу нове хелиодромске писте у комплексу Беле куће.

Ипак, истовремено, Кина снабдева Русију технологијом двоструке намене како би нападала Украјину, а док је Си слетао, "The Wall Street Journal" је извештавао о детаљима о томе како је Пекинг снабдео Иран ракетним горивом и електронским компонентама које се користе за производњу дронова и ракета које Техеран користи да напада своје суседе и наводно убија америчко војно особље у Заливу.

Што се тиче стварних резултата, било је речи о телефонској линији за вештачку интелигенцију како би се међусобно обавештавали о ризицима који достижу ниво националне безбедности, и о споразуму о продужењу трговинског примирја на два месеца.

Али опет, стварност противречи реторици. Далеко је од јасног да ли Кина и САД процењују ризике вештачке интелигенције на исти начин и да ли би телефонска линија заправо функционисала. Штавише, кратко продужење трговинског примирја само подвлачи његову крхкост.

Пекинг и даље стиска токове ретких земних елемената како би изнудио уступке од САД и присилио њихове савезнике, укључујући Јапан.

„Раскошна добродошлица“ Си Ђинпингу

Вреди запамтити да су, донедавно, амерички и кинески лидери износили своја неслагања пред телевизијским камерама на заједничким конференцијама за новинаре о питањима која се крећу од људских права до приступа тржишту за стране компаније, док су амерички председници инсистирали на уступцима.

Прошла недеља, насупрот томе, била је вежба плитке добре воље. Чак се и неколико републиканских лојалиста згрожавало због екстравагантне помпе, очигледно осмишљене да ласка Сију и задиви домаћу публику, иако је одсуство ТВ камера на церемонији у Ружичњаку поткопало тај циљ ниског нивоа амбиције.

Пре самита, Роџер Викер, председник Одбора за оружане снаге Сената, поставио је питање зашто Трамп нуди тако „раскошну добродошлицу бруталном, неизабраном и репресивном диктатору“.

Након државне вечере на којој су били бок чој и бранцин у хрскавој корици од сусама и група технолошких милијардера, укључујући Тима Кука, Илона Маска и Џенсена Хуанга, загонетка остаје: „Зашто је Трамп потрошио дипломатски капитал за тако оскудне резултате?“

– Дешаваће се огромне ствари – поручио је Трамп, уверен у свој успех.

То је дипломатска нада, а не конкретан резултат.

Аутор анализе је Енди Браун, добитник Пулицерове награде и један од уредника на порталу који више од четири деценије извештава из Азије.

(Telegraf.rs)

БОНУС ВИДЕО