Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
- Славим 50 година, али оно што сам ишла боса три-четири године се не рачуна. Никако да се одлучим за тај концерт, али, ето, то ће бити само једна трешњица на врху торте, тј. каријере која је ненамерно, потпуно непланирано, без предомишљаја, настала. Можда ми је Бог зато и дао те незаборавне песме.
Изборила се за "Видовдан"
Концертна грозница тресе естраду. Арене и велике дворане заказују и млађи и старији, али Гоца поручује следеће:
- Многи се питају: "Да ли си ти нормална? Тај и тај је имао концерт, а ти ниси." То није кривица моја. Значи, да сам ја била амбициознија, ја бих имала. Рецимо, десило се, правим дигресију, са песмом "Видовдан". Није била мени намењена. И мој тадашњи муж Милутин Поповић Захар, који је направио ту песму, он није хтео мени да да. Али мени се толико свидела песма да сам плакала и молила: "Дај ми" - прича Гоца и наставља:
Фото: Антонио Ахел/АТА имагес
- Пошто је била намењена Весни Змијанац, која је тад била најпопуларнија, она није хтела да угрози југословенску популарност. Зато сам ја толико плакала, као никад, и на крају је "Видовдан" припао мени.
Неамбициозна
Њен рецепт за трајање нема много тајни. Иза 50 година каријере стоје рад и препознатљива енергија, јер, како сама признаје, естрадни посао уме да буде озбиљна физикалија.
Прочитајте још
- Пошто сам ја била неамбициозна, руку на срце, много ми је помогао Захар, мој тадашњи момак, а касније муж, који је желео да ја будем... Желео је исто што и ја. Значи, ми смо пословно најбоље сарађивали. Ја сам увек желела да будем, не неки ниво, него имала сам своје критеријуме. На пример, ја кад сам снимила "Видовдан", мени су више од 100 пута нудили песме које певају у Косову. И онда ми је, рецимо, чак и Саша Поповић говорио: "Узми, Голе, то пије воду." А ја кажем: "Мени ништа не пије воду. 'Видовдан' је јединствен и ја не желим", а он мени: "Али зарадићеш паре." Рекох: "Не интересује ме." То је тачно. Али ја знам да, ако човек није задовољан оним што има, ма никад неће бити задовољан. Живот ти да или ти не да. Наравно, да Бог, мора мало и ручицама. И ја сам ручицама, богами, добро радила. Моји су сви уметници, само сам ја физикалац - нашалила се она.
Фото: Антонио Ахел/АТА имагес
Пет деценија на естради донело јој је бројна познанства, али и важну лекцију - да су колеге једно, а прави пријатељи нешто сасвим друго. Гоца нам је без увијања открила кога данас жели у својој близини и у свом дому, где је њен мир.
Воли да се смеје
- Иначе, од почетка каријере сам сматрала, слушајући колеге, да о свом приватном животу треба врло ретко да причам. Волим да се смејем, моје другарице су из потпуно других бранши, зато што ми из музичке смо склони да хвалимо пре свега себе. Не желим никога да именујем, али ево пример... Путујем с колегом 500 километара у једном смеру и 500 у другом. И он све време прича "види како сам убио, види како сам ово, јао, како је ово добро". А ја све мислим: "Бре, човече, пусти ме да дишем."
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
