У Србији постоји више народних обичаја везаних за прво шишање детета, а разликују се од краја до краја. Неки су имали симболично значење, док су други били повезани са жељом да дете буде здраво, снажно и напредно.
Прво шишање детета некада је био посебан догађај
У традиционалној српској породици прво шишање детета није се посматрало само као практична потреба. Коса се сматрала делом детета који се не треба олако одбацити, па су постојали различити обичаји о томе када је треба први пут скратити и шта урадити са одсеченом косом.
Фото: Депозитфото/aspsvz
У појединим крајевима чекало се да дете напуни годину дана, док се шишање негде обављало раније или касније. Није постојао један датум који је важио за целу Србију.Заправо, најчешће се прво шишање обавља на крштењу када свештеник детету одсече прамен косе.
Ко шиша дете?
Један од занимљивијих обичаја био је да дете први пут шиша кум. У неким породицама то је радио блиски члан породице или особа којој су родитељи веровали, али је кум имао посебно место у традиционалним обичајима. Прво шишање тако је могло да буде још један начин да се нагласи посебна веза између детета и кума. Уколико кум не може из неког разлога да ошиша дете, онда то ради друга особа и она постаје, како се у неким крајевима назива, "шишани кум".
Прочитајте још
Шта се радило са првом косом?
Одсечена коса се често није одмах бацала. Родитељи су је чували као успомену на детињство, а у народној традицији постоје и веровања да косу треба оставити на посебном месту. У појединим крајевима коса се стављала у марамицу или папир и чувала међу дететовим стварима. Негде је постојао обичај да се закопа или остави на месту које се сматрало сигурним. Ови обичаји нису били свуда исти и више говоре о локалној традицији него о јединственом српском правилу.
Фото: Депозитфото/marketing.lasers@ya
Зашто се некада чекало са шишањем?
Постојало је и народно веровање да ће дете, ако се коса не шиша прерано, имати гушћу и јачу косу. Због тога су поједини родитељи намерно чекали одређени узраст. Међутим, важно је разликовати народно веровање од чињеница. Шишање не утиче на број фоликула длаке нити може учинити да коса трајно буде гушћа. Када се коса скрати, она може само изгледати дебље јер је њен врх равно одсечен.
Шишање као симбол новог почетка
У традиционалној култури прво шишање детета могло је да представља својеврсни прелазак из најранијег периода детињства у нову фазу одрастања. Зато је за породицу овај тренутак често имао емотивно, а не само практично значење.
Данас се први прамен најчешће чува као успомена, а родитељи бирају тренутак шишања према томе колико је детету коса порасла и како им одговара. Ипак, обичај је занимљив јер показује колико је некада и најобичније шишање било повезано са породичним ритуалима, кумством и жељама за дететову будућност.
(yумама)