Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Филм „Лепа села лепо горе” један је од најзначајнијих и најконтроверзнијих српских филмова о рату деведесетих. Иза њега стоји екипа која је ратну трагедију, апсурд и распад некада заједничког живота претворила у причу која се и данас памти по снажним сценама и репликама.
У поменутом филму глумац Никола Пејаковић игра Халила, Муслимана из Босне и Милановог пријатеља из детињства.
Халил и Милан, кога игра Драган Бјелогрлић, одрасли су заједно, делили исте навике, хумор и детињство. Међутим, рат их је одвео на супротне стране.
Фото: Јутјуб принтскрин/Južni Vetar
Посебно потресан део њихове приче јесте сусрет у којем се њихово некадашње пријатељство судара са ратним злочинима и међусобним оптужбама. Питања „Ко ми закла матер?” и „Ко ми запали радионицу?” сажимају трагедију људи који су некада били блиски, а сада више не могу да раздвоје личну бол од националне мржње.
Како се он сећа снимања тог филма у ратним околностима питала га је новнарка и ауторка подкаста "Аналогија":
Прочитајте још
"Велика разлика између тог филма и других филмова је јер је он сниман за време рата. Рат је још трајао. У ратовима и близу тих линија, поготово грађанских ратова када су линије близу и све је измешано. Неки статисти су део дана проводили на фронту, а део на сету. Долазили су 15 дана на сет да се одморе, па иду 15 дана на фронт. То је било ратно стање - рат. Кад сад погледам на тај филм, немам осећај да сам учествовао уопште. Некако далеко ми је то," каже Никола Пејаковић.
На питање, да ли смо се ми одмакли од тих ратних дешавања, Никола каже: "Слабо смо се одмакли. То само говори колико је та траума дубока, та лаж која је трајала тако дуго. То неко претварање, братство и јединство, та љубав, то неко експериментисање са народима, нацијама, прављењем неких вештачких конструкција, тога се треба чувати у будућности, јер сада видимо колико то све кошта.
Али ја разумем те људе који имају ту неку носталгију и потребу за таквим уређењем. Вероватно су тада живели боље, али морају да знају да су неки у том периоду живели много горе."
Филм је инспирисан стварним догађајем из септембра 1992. године, када је седам српских војника било опкољено девет дана у тунелу Бродар у Босни и Херцеговини. Прича прати Милана, Србина, и Халила, Бошњака, који су одрасли заједно, али се током рата налазе на супротним странама.
Тунел у филму има и симболичко значење: као деца, Милан и Халил плашили су се да уђу у њега јер су веровали да унутра живи дрекавац. Када одрасту, схватају да је стварни ужас много већи од дечјих страхова.
БОНУС ВИДЕО:
