Карл Бушби данас има 57 година. Иза њега је више од 50.000 километара, 29 земаља и безброј препрека које су у више наврата претиле да заувек прекину његову авантуру. Ипак, од првог дана држао се два правила: неће користити превозна средства како би напредовао на својој рути и неће се вратити кући све док до ње не стигне сопственим снагама.
Његова необична експедиција, названа „Голијат“, почела је 1. новембра 1998. године у чилеанском граду Пунта Аренас. Са свега 500 долара у џепу и опремом смештеном у посебно направљена колица, која је назвао „Звер“, кренуо је на север.
Пут га је водио преко Патагоније, пустиње Атакама и бројних других тешко проходних предела Јужне и Централне Америке. Једна од најопаснијих деоница био је Даријенски пролаз, област између Колумбије и Панаме позната по густим џунглама, опасним животињама и присуству наоружаних група.
На свом путу сусретао се са екстремним временским условима, глађу, исцрпљеношћу и озбиљним безбедносним ризицима. Ипак, један од највећих изазова чекао га је много северније, пише Гардијан.
Године 2006. са авантуристом Димитријем Кифером успео је да пређе Берингов мореуз, између Аљаске и Русије, крећући се преко опасних ледених површина. Током тог подухвата суочио се и са опасношћу од поларних медведа.
Прочитајте још
Улазак у Русију донео му је нове невоље. Руске власти су га привеле, а касније је депортован, што је додатно закомпликовало наставак путовања.
Испоставило се да су државне границе, визе и политичке прилике често биле подједнако велике препреке као природа. Бушби је годинама чекао дозволе, остајао без спонзора и новца, а поједини делови експедиције били су прекинути на дужи период. Светска финансијска криза, пандемија коронавируса и међународни сукоби само су продужили путовање које је првобитно требало да траје нешто више од деценије.
Ипак, никада није одустао.
Посебан изазов представљало је Каспијско море, које је препливао 2024. године, заједно са још троје авантуриста. За прелазак приближно 300 километара било им је потребно 31 дан, уз више од 130 сати проведених у води.
Након тога наставио је кроз Азербејџан, Грузију, Турску и европске земље, све док није стигао до обале Француске.
Ни последња велика препрека није била једноставна. Пошто није добио дозволу да пешице прође кроз тунел испод Ламанша, одлучио је да и ту водену препреку савлада пливањем.
Петог октобра 2026. године коначно је стигао до британске обале, код Довера. За прелазак Ламанша било му је потребно приближно 20 сати пливања распоређених током три дана.
Први пут после готово 28 година поново је стајао на британском тлу.
Међутим, његов подухват тиме још није завршен. У тренутку када је изашао из воде, од родног Хала делило га је још приближно 400 километара. Планира да на циљ стигне 1. новембра, тачно 28 година након почетка експедиције.
Повратак кући после готово три деценије
Иако је током путовања прошао кроз невероватне авантуре, Бушби признаје да је за свој животни подухват платио и високу личну цену.
Док је обилазио свет, његов син Адам је одрастао. Данас има 36 година, а Бушби је у међувремену постао и деда. Своју дванаестогодишњу унуку још није упознао.
Године проведене далеко од породице и пријатеља промениле су његове односе са најближима, а сада га, уз узбуђење због повратка, прати и неизвесност.
У разговору за британски Гардијан признао је да га завршетак експедиције на неки начин плаши. Путовање је постало толико велики део његовог идентитета да више није сигуран како ће изгледати живот када коначно престане да хода.
Фото: AA/ABACA/Abaca Press/Profimedia
- Мој разлог за живот ускоро ће нагло нестати - рекао је Бушби, покушавајући да објасни шта за њега значи крај авантуре којој је посветио готово три деценије.
Његову причу прати и познати немачки редитељ Вернер Херцог, који припрема документарни филм о овом несвакидашњем подухвату. У плану је и књига о његовим искуствима.
Ипак, Бушбијева највећа жеља тренутно није ни филм, ни слава, ни признање за рекордну издржљивост.
После готово 28 година жели само да пређе последње километре, стигне до куће своје мајке у Халу и заврши путовање које је почео као младић, а завршава као човек који је највећи део свог одраслог живота провео на путу.