Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Возачу је због прекршаја изречена новчана казна у износу од 13.200 евра, а платио је две трећине изречене казне и трошкове поступка.
Новац је откривен током улазне путничке контроле, саопштила је Царинска управа.
Приликом прегледа путника, пртљага и возила, уз помоћ службеног пса цариници су новац пронашли испод сувозачевог седишта, преносе хрватски медији.
Фото: Depositphotos/ibrak
На граничним прелазима пси не трагају само за дрогом, експлозивом и другим забрањеним предметима. Посебно обучени пси могу да открију и велике количине готовине сакривене у коферима, торбама или аутомобилима. Иако новац наизглед нема изражен мирис, за псећи њух новчанице представљају још један извор мирисних трагова које је могуће научити да препознаје.
Како објашњава „Национална географија“, пси поседују изузетну способност разликовања мириса, али њихова успешност у откривању одређених предмета не зависи само од природног њуха, већ и од начина обуке, искуства и сарадње са водичем.
Прочитајте још
Управо та комбинација омогућава да пас научи да препозна одређени мирис чак и када је његов извор сакривен од људског погледа.
Како пас може да намирише новац?
Иако људи најчешће не примећују мирис папирног новца, новчанице нису без мириса.
Материјали од којих су направљене, штампарске боје, као и супстанце са којима долазе у контакт током употребе, могу да остављају различите хемијске трагове.
Пси не препознају новац зато што разумеју његову вредност или знају како новчанице изгледају. Они уче да препознају одређени мирисни профил повезан са готовином.
Када пас током контроле наиђе на мирис за који је обучен, може да сигнализира водичу да је пронашао нешто што захтева додатну проверу.
Таква реакција не значи да пас зна колико новца се налази у торби или да ли је његово преношење дозвољено. Он само указује на присуство мириса који је научио да препознаје.
Како изгледа обука паса?
Према објашњењима стручњака које преноси „Национална географија“, обука паса за откривање мириса заснива се на повезивању одређеног мириса са наградом.
Пас најпре учи да проналази предмет који носи циљани мирис, а затим се награђује када успешно обави задатак.
Временом почиње да повезује проналажење тог мириса са позитивним искуством, најчешће игром или другом наградом.
Када савлада основни задатак, обука постаје сложенија.
Пас учи да препознаје мирис у различитим условима, међу другим предметима и у просторима у којима постоји велики број мирисних трагова.
Такође се обучава да водичу јасно покаже када је нешто пронашао.
У зависности од начина обуке, сигнал може бити седање, лежање или друга научена реакција.
На тај начин пас не мора да додирује или извлачи сакривени предмет. Довољно је да препозна мирис и сигнализира његово присуство.
Да ли пас може да заборави одређени мирис?
Занимљиво је да пас може да научи и да престане да реагује на мирис који је раније био део његове обуке.
Научница Мери Каблк, са Института за истраживање пустиња у Невади, објаснила је за „Националну географију“ да се научено понашање може изменити уколико тренер престане да награђује одређену реакцију.
То, међутим, не значи да пас више не осећа тај мирис.
– Они ће га апсолутно и даље осећати – објаснила је Каблк.
Према њеним речима, препознавање мириса је физиолошки процес који се непрекидно одвија.
Другим речима, пас не може једноставно да искључи свој њух, баш као што човек не може да престане да види оно што се налази испред њега док су му очи отворене.
Оно што се обуком мења јесте реакција животиње на одређени мирис.
Може ли пас да погреши?
Иако пси имају изузетно развијен њух, њихова способност откривања мириса није непогрешива.
Истраживања која наводи „Национална географија“ показују да успешност паса може значајно да варира у зависности од обуке, услова рада и искуства водича.
Једно истраживање из 2006. године, у којем су испитивани пси обучени за проналажење пустињских корњача, показало је да се њихова поузданост кретала између 27 и 73 одсто.
Ови резултати односе се на конкретан истраживачки задатак, а не на откривање новца, али показују колико се способности обучених паса могу разликовати.
Друго истраживање, објављено 2011. године у научном часопису "Анимал Цогнитион", указало је на то да водичи понекад могу несвесно да утичу на понашање паса.
То значи да животиња може да реагује не само на мирис већ и на ненамерне сигнале особе која је води.
Због тога стручњаци истичу важност редовне обуке и провере способности паса у контролисаним условима.
Зашто су пси и даље важни на границама?
На граничним прелазима, где се свакодневно прегледа велики број возила, кофера и путника, обучени пси могу да помогну службеницима да брже издвоје предмете који захтевају детаљнију контролу.
Њихова предност није само у осетљивости њуха, већ и у способности да се крећу кроз различита окружења и трагају за мирисима у сложеним условима.
Међутим, откривање мириса готовине само по себи није доказ незаконитог поступања.
Путник може легално да преноси новац, а да ли постоји обавеза пријављивања зависи од износа и прописа земље чија се граница прелази.
Зато пас који реагује на готовину не доноси одлуку о прекршају, већ пружа сигнал на основу којег надлежни службеници могу да спроведу додатну проверу.
Како истиче Мери Каблк, пси нису роботи и сваки има сопствену личност.
Што боље људи разумеју како пси уче и како са њима комуницирају, то њихова обука и рад могу бити успешнији.
Управо зато одговор на питање како пас успева да открије новац није у некаквом посебном чулу за новчанице, већ у споју изузетно осетљивог њуха, пажљиве обуке и научене реакције на одређени мирис.
БОНУС ВИДЕО
