Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Ипак, једна научна студија објављена пре 66 година поново привлачи пажњу због необичног предвиђања: према њеним прорачунима, „смак света“ требало би да наступи у петак, 13. новембра 2026. године.
Рад је објављен 1960. у угледном часопису "Science", а његови аутори били су аустријско-амерички физичар Хајнц фон Фестер и истраживачи са Универзитета Илиној. Анализирајући историјске трендове раста светске популације, закључили су да се број становника повећава хипер-експоненцијалном брзином, што би, уколико се такав тренд настави, довело до апсурдног сценарија у којем би број људи тежио бесконачности.
– До тог датума људска популација тежиће бесконачности уколико настави да расте темпом којим је расла током претходна два миленијума – наводи се у студији.
Фото: World History Archive, World History Archive / Alamy / Profimedia
Аутори су упозорили и на драматичне последице таквог развоја догађаја, уз тврдњу да њихови далеки потомци неће умирати од глади, већ ће бити „згњечени“ због превелике густине становништва.
Објављивање рада изазвало је полемике међу демографима. Пројекције раста становништва показивале су се прилично уверљивим све до деведесетих година прошлог века, али се касније демографска слика променила. Стопа наталитета почела је нагло да опада, а савремене процене Уједињених нација указују на то да би светска популација могла да достигне врхунац од око 10,3 милијарде људи 2084. године, након чега се очекује постепени пад.
Прочитајте још
Овакав тренд подстакао је економисте да упозоре да би смањење броја рођених и старење становништва могли да постану озбиљнији изазов од пренасељености. Међу могућим последицама наводе се успоравање привредног раста, недостатак радне снаге и додатни притисак на здравствене и пензионе системе.
Студија из 1960. године настала је на врхунцу Хладног рата, у време када су страхови од глобалне катастрофе били повезани са несташицом ресурса, растом становништва и ширењем нуклеарног оружја. Више од шест деценија касније, упозорења о могућем крају цивилизације поново су у фокусу, али су се појавили и нови ризици.
Сат судњег дана показује 85 секунди до поноћи
Како пише "Independent", савремена упозорења на глобалну катастрофу све више обухватају и убрзани развој вештачке интелигенције, уз постојеће претње попут нуклеарног рата и климатских промена.
Сат судњег дана, који је 1947. године установио часопис "Bulletin of the Atomic Scientists", тренутно показује 85 секунди до поноћи. То је још ближе симболичном тренутку катастрофе него прошлогодишњих 89 секунди.
Научници упозоравају на опасности од глобалног сукоба, климатских промена и вештачке интелигенције чији би развој могао да измакне људској контроли.
– Правац којим се тренутно крећемо није одржив – изјавио је у јануару Џон Меклин, уредник часописа "Bulletin of the Atomic Scientists", представљајући најновије померање сата.
Иако насловно предвиђање из 1960. године не представља дословну прогнозу да ће свет нестати 13. новембра 2026, оно показује колико се научна упозорења мењају заједно са друштвом и глобалним ризицима. Данас се, уместо неконтролисаног раста становништва, све више пажње посвећује његовом старењу, док се уз нуклеарну претњу и климатску кризу отвара и питање могућих последица развоја вештачке интелигенције.
БОНУС ВИДЕО
