Живот нашег познатог глумца је обележила ова језива трагедија, која је тада потресла Југославију и целу домаћу јавност.
Фото: Предраг Митић
Она је брутално убијена 9. маја 2001. године хицем у потиљак, а да би убица прикрио доказе запалио је стан. Како су писали медији, нападач је позвонио на њена врата, упуцао је, па направио размештај по стану. Језива ствар је да је убица неко време планирао овај злочин, па је данима испред њеног стана на Бежанијској коси бацао петарде како би се комшије навикле на звук пуцњаве.
Полиција и ватрогасци када су стигли у стан затекли су језив призор. Клара је лежала, а лице јој је било окренуто надоле, док јој је на потиљку била рана од метка, а након само два дана решили су злочин и ухапсили Николу Живковића за кога се претпоставило да је Клару убио због новца јер је био у дуговима.
Једном приликом, глумац Срђан Тимаров је 2020. у емисији ТВ лица на РТС-у причао о покојној мами од које је научио како бити храбар.
- Кад крене, она је некако ... Предодређено јој је било да се бори. Ишла је гладно и храбро у живот. Живела је у јако великим потезима и јарким бојама. Трагично је страдала. Ако говоримо о неким највећим боловима у животу, то је што сам трагично изгубио мајку. Ја то на свој начин носим. То јесте она рана која се претвори у звезду, па ти сија, да знаш како да идеш. Али, ни сам квантитет није то колико смо година ми провели заједно, него колико је тога у мени од ње остало. Мислим да је то важније у родитељству, него бити сваки дан ту и скувати супицу - рекао је глумац.
Прочитајте још
Клара Мандић је рођена 1944. године у Барију. После Другог светског рата, у којем је изгубила 73 члана породице, током прогона и геноцида над Јеврејима, Клару је усвојила српска породица Мандић. По професији је била стоматолог, а јавности је била позната као један од оснивача и секретар Друштва српско-јеврејског пријатељства и некадашња председница Јеврејске заједнице.
(Ало)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
