Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
У једном од три симулираних сценарија група побуњеника узима гувернера Калињинграда као таоца и планира да пошаље тенкове и војнике преко границе у суседну Литванију, чланицу НАТО-а.
Циљ побуњеника, према сценарију, јесте да подстакну Москву на још оштрији обрачун са западним савезницима, а затим да присиле остатак Русије да им се придружи, чиме би локална побуна могла да прерасте у шири сукоб између Русије и Запада.
У симулацијама су учествовали академици, бивше дипломате и други стручњаци из Уједињеног Краљевства и других европских земаља.
Преузимали су улоге руских представника, побуњеника и држава чланица НАТО-а, покушавајући да процене како би различите стране реаговале на развој кризе. Вежбу су организовали нови Центар за балтичку међународну безбедност (Baltic International Security Centre) и литвански Универзитет за менаџмент и економију ИСМ (ISM). Британски новинар и стручњак за Русију, Едвард Лукас, оснивач института, учествовао је у организацији симулација.
Лукас је објаснио да је циљ био да се испита ситуација из другачије перспективе од уобичајених сценарија који предвиђају да Русија покреће напад на источно крило НАТО-а, чиме Савез ставља пред тешку одлуку о одговору.
Прочитајте још
Фото: Depositphotos/patera_
- Ратне игре које полазе од сценарија у којем НАТО не чини ништа и само посматра како руске снаге улазе у балтичке државе потпуна су бесмислица - рекао је Лукас.
Истакао је да Литванија, Летонија и Естонија имају боље разумевање безбедносних претњи у свом региону него што се то често претпоставља на Западу.
- Те земље виде ствари које ми не видимо. Чују оно што ми не чујемо. Разумеју оно што ми не разумемо. Раде оно што ми не радимо - рекао је. Додао је да су балтичке државе врло опрезне и спремне на одбрану, као и да имају савезнике који су спремни да се боре од самог почетка сукоба. Према његовим речима, руски председник Владимир Путин свестан је такве спремности.
- Зато мислим да је било важно сагледати ситуацију из супротног смера и не усредсређивати се толико на војну претњу из Русије, колико на оно што је заправо кључно – рањивост Калињинграда - закључио је Лукас.
Калињинград је руска енклава на обали Балтичког мора, одвојена од остатка руске територије. У њој живи готово милион људи, а граничи се са Литванијом и Пољском, чланицама НАТО-а. Подручје је некада било снажно милитаризовано, али део наоружања и војника преусмерен је на руски рат против Украјине, што је, према Лукасовој процени, ослабило његову одбрану. Безбедносна ситуација око Калињинграда посебно је осетљива због његовог стратешког положаја између чланица НАТО-а и повезаности с руским војним капацитетима на Балтику.
Фото: Depositphotos/aleksis15
Скај њуз наводи да је Кремљ последњих недеља упозоравао како би био спреман да покрене нуклеарни напад као одговор на било какав изазов НАТО-а усмерен према тој енклави. Литванија и Пољска помно прате збивања на том подручју и због могућности да руски грађани покушају да пређу на њихову територију како би избегли евентуалну мобилизацију за рат у Украјини. Литванска влада због безбедносних забринутости шаље додатне војнике ради заштите границе с Калињинградом. Сценарио побуне није прогноза да ће се такав догађај заиста догодити, него симулација којом се испитују могуће слабости Русије и начини на које би локална криза могла да прерасте у међународни сукоб.
Оана Лунгјеску, бивша главна портпаролка НАТО-а, учествовала је у процени симулираних сценарија те је током вежбе преузимала различите улоге, између осталих и улогу главног војног команданта Савеза. Као најважнију поуку издвојила је брзину доношења одлука и координацију међу савезницима.
- Моја је главна поука колико је време важно, колико је важно деловати врло брзо и координирано - рекла је Лунгјеску. Упозорила је да би се у стварној кризи догађаји могли одвијати веома брзо, из различитих смерова, док би доносиоци одлука располагали непотпуним информацијама и морали да доносе сложене одлуке.
- Управо је зато важно да сви савезници кроз НАТО могу да дођу до заједничког закључка, а затим брзо делују, заузму положаје и подигну ниво приправности својих снага како би спречили агресију, одвратили потенцијалног нападача и спречили да се криза додатно погорша - рекла је.
БОНСУ ВИДЕО:
