Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Одлука Грчке показује да се однос према друштвеним мрежама мења и на нивоу државе. "Instagram", "TikTok", "Facebook" и друге платформе одавно су део свакодневице младих, али власти све отвореније постављају питање да ли деца треба да имају неограничен приступ сервисима који се утркују за њихову пажњу.
Фото: Depositphotos/AntonGarin
Забрана стиже од 2027. године
Према извештају агенције Ројтерс, грчки парламент је одобрио закон којим се ограничава приступ друштвеним мрежама деци млађој од 15 година. Почетак примене предвиђен је за 1. јануар 2027. године. То значи да се правила не односе само на децу која тек желе да направе налог, већ је важно и како ће се нова ограничења примењивати на постојеће кориснике.
Грчка се овим придружује све већем броју земаља које траже начин да ограниче утицај друштвених мрежа на децу и тинејџере.
Зашто држава жели да ограничи друштвене мреже?
Грчка влада као један од главних разлога наводи забринутост због утицаја друштвених мрежа на здравље и безбедност деце. Међу проблемима који се посебно истичу јесу недостатак сна, слабија концентрација и мање времена за дружење уживо. Власти желе да помогну родитељима да деци поставе јасније границе у коришћењу телефона и апликација.
Прочитајте још
Посебан проблем представља такозвано бесконачно скроловање јер корисник може сатима да прелази са једног снимка на други, будући да му апликација непрестано нуди нови садржај.
Технолошке компаније добијају тежак задатак
Према извештају Ројтерса, грчки премијер Киријакос Мицотакис изјавио је да платформе имају два и по месеца да осмисле начин провере старости корисника уз заштиту њихове приватности. То је један од најважнијих практичних изазова: друштвене мреже морају да утврде ко испуњава услове за коришћење, а да притом не прикупљају више личних података него што је потребно.
Обичан унос датума рођења није нарочито поуздано решење, јер корисник може да унесе погрешан датум. С друге стране, провера идентитета помоћу личних докумената отвара питања заштите осетљивих података. Због тога се у Европи разматрају и системи који могу да потврде да ли неко има одређени број година, без непотребног откривања његовог пуног идентитета.
Грчка није једина која уводи ограничења
Подсетимо, Аустралија је постала прва земља која је увела законску забрану коришћења одређених друштвених мрежа за млађе од 16 година. И у Европи се разматрају различити модели ограничавања приступа, а поједине земље већ су предузеле конкретне кораке.
Европска комисија је представила предлог прописа познатог као "EU KIDS Act", који предвиђа заједничка правила за заштиту деце на интернету. Предлог укључује забрану самосталних налога на друштвеним мрежама за млађе од 13 година, ограничене налоге под надзором родитеља за узраст од 13 до 14 година и могућност самосталног отварања налога од 15. године.
Шта ће бити са децом која већ имају налоге?
Једно од кључних питања јесте како ће се нова правила примењивати на профиле које деца већ користе. Сама одлука о забрани не значи да је технички начин спровођења аутоматски решен. Платформе ће морати да ускладе своје системе са законом, а детаљи примене и контроле старости биће важни за то како ће ограничења изгледати у пракси.
За родитеље то значи да ће, осим разговора са децом о времену проведеном на телефону, бити важно да прате и званична обавештења апликација које њихова деца користе. За тинејџере, с друге стране, промена може да значи да више неће моћи да користе поједине платформе на исти начин као до сада.
Да ли је забрана довољна?
Старосна ограничења могу да смање приступ одређеним платформама, али сама по себи не решавају све проблеме са којима се деца сусрећу на интернету. Сајбер-насиље, штетан садржај, непознате особе и притисак због поређења са другима захтевају и бољу заштиту унутар апликација, дигиталну писменост и подршку родитеља. Европска комисија зато у свом предлогу, поред старосних граница, наглашава и безбеднији дизајн дигиталних услуга.
За технолошке компаније ово је сигнал да се од њих све више очекује да преузму одговорност за начин на који њихове платформе утичу на најмлађе кориснике. За родитеље остаје важно да разговарају са децом о томе шта гледају, са ким комуницирају и колико времена проводе пред екраном, а за тинејџере, који су одрасли уз телефоне и друштвене мреже, предстојеће промене могле би да буду први озбиљнији сусрет са границама које им не постављају само родитељи већ и закон.
БОНУС ВИДЕО
