Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Проблем који британска влада препознаје као озбиљну економску и друштвену кризу, према оцени професора међународних односа на Риџентс универзитету у Лондону Невена Анђелића, није настао преко ноћи, већ је последица вишедеценијских политика, промена на тржишту рада и изласка Велике Британије из Европске уније.
Фото: Depositphotos/tonodiaz
Говорећи за "Blic" телевизију, у емисији посвећеној овом проблему, Анђелић је указао на економске и друштвене околности које су довеле до све тежег положаја младих Британаца.
Реч је о младима који припадају такозваној NEET категорији, односно особама које нису запослене, не похађају школу или факултет и нису укључене у програме стручног усавршавања.
Иако се њихов положај често посматра кроз питање мотивације за рад, Анђелић указује да узроке треба тражити и у економским околностима које су читавој генерацији значајно сузиле могућности за осамостаљивање.
Како су економска нестабилност и Брегзит погодили тржиште рада
Говорећи о размерама проблема, Анђелић објашњава да су последице пандемије, политичка нестабилност и излазак из Европске уније додатно продубили тешкоће са којима се британска економија суочава, док технолошке промене истовремено захтевају нова знања и квалификације.
Прочитајте још
– Када погледамо Британију у неком периоду последњих 25, 30 година, то је резултат таквих политика. Ту је и читав сплет околности - ковид, учестале промене владе, седам премијера у десет година у последњих десет година, нестабилност, једна политичка и економска нестабилност која је додатно појачана Брегзитом, изласком из Европске уније. То је донело, када се упореди Велика Британија и ситуација у економији са другим земљама у Европи, оним најразвијенијим које јесу чланице Европске уније, инфлација у Великој Британији је већа након Брегзита, стопа незапослености је сада негде око 4% укупно, али је врло значајно то да млади људи између 18 и 24 године, око милион их је незапослено - нити студирају, нити се школују за неке квалификације – објашњава Анђелић.
Према подацима које је изнео, након Брегзита, Велику Британију напустило је око 750.000 људи рођених у Европској унији, док је истовремено дошло готово милион људи рођених изван ЕУ и Велике Британије. Такве промене, истиче, утицале су и на структуру радне снаге, па поједине делатности, посебно угоститељство и туризам, данас имају озбиљних проблема са проналажењем запослених.
Плате у Лондону јесу веће, али је самосталан живот све теже приуштити
Један од највећих проблема младих Британаца представљају трошкови становања, који су традиционални начин осамостаљивања након пунолетства учинили недоступним великом броју породица. Чак и у Лондону, где су могућности за запошљавање и зараде веће него у другим деловима земље, високе кирије и свакодневни трошкови значајно умањују финансијску корист од запослења.
– Овде је традиција да људи са 18 година напуштају кућу, напуштају породицу или одлазе на универзитет или почињу нешто радити, почињу самостални живот. То више није могуће због огромног скока у ценама становања, изнајмљивања станова. Дакле, то је једна од ствари која је насилно променила начин живота тих младих људи. Потом, споменуо сам технолошке промене, мења се и то тржиште рада, које способности се захтевају од младих људи, односно очекују да би добили посао. Ово што сам рекао, да држава води рачуна да нико није гладан, међутим, то је недовољно за неки пристојан живот – наводи професор.
Он објашњава да државна социјална помоћ омогућава задовољавање основних потреба, али не представља гаранцију пристојног животног стандарда, посебно у срединама у којима зараде не прате раст трошкова становања.
Разлике између севера и југа Енглеске додатно компликују ситуацију, јер млади у економски слабије развијеним подручјима имају мање могућности за запошљавање, док пресељење у Лондон, упркос вишим платама, често није финансијски исплативо.
Млади губе поверење у систем, а незадовољство расте широм Европе
Економска несигурност, према Анђелићевим речима, постаје и све озбиљнији друштвени проблем, јер млади који не успевају да пронађу стабилан посао и обезбеде самосталан живот све мање верују да ће им постојећи политички и економски систем омогућити бољу будућност.
Такво незадовољство није ограничено само на Велику Британију, већ је присутно и у другим европским државама, где се, како оцењује, последице дугогодишњих политичких одлука све изразитије одражавају на млађе генерације.
– Све то доводи до разочарања, великог разочарања, та нека хипокризија владајућих елита која је у Британији можда израженија. Након изласка из Европске уније, сад су издвојени, сада су сами, слабији су него када су били део једног великог тима Европске уније. Али видели смо и протеклог викенда у Француској, у Белгији, у Шпанији, у Португалу, у Италији, у Албанији, да су огромни протести управо младих људи. Дакле, претходна генерација нешто ради погрешно, али арогантно избегава да адресира те проблеме, да омогући бољи живот, будућност, односно шансу за бољу будућност наредној генерацији – истиче Анђелић.
Може ли нови приступ британске владе да промени положај младих
Британска влада најављује другачији приступ решавању проблема, са већим нагласком на стручну обуку, стицање радног искуства, запошљавање и подршку менталном здрављу младих. Међутим, остаје питање у којој мери такве мере могу да поправе њихов економски положај уколико истовремено не дође до промена у трошковима живота и условима на тржишту рада.
Анђелић сматра да одређени помаци јесу могући, али упозорава да ће стварни резултати зависити од конкретних потеза власти.
– Нека промена ће наступити. Ја се надам побољшању. Сада, колико ће оно бити значајно, то је питање на које не можемо знати одговор док до тих промена не дође. Али изгледа да овај премијер адресира неке ствари које уз мало трошкова по државу, по буџет, могу да промене перцепцију квалитета живота. Рецимо, овде фирме, авионске компаније, наплаћују посебно услугу, да назовемо то услугу, да би родитељи могли седети са својом децом на авионима. Приватне компаније страховито скупо кажњавају уколико се прекорачи неколико минута плаћено паркинг место на приватним паркинзима. То су мале ствари које влада може да натера, ту приватну иницијативу, да једноставно профит и се на неки начин ставе под контролу – објашњава професор.
Иако такве мере саме по себи не могу решити проблеме незапослености и недоступног становања, Анђелић сматра да би већа заштита грађана од појединих трошкова и пословних пракси могла допринети побољшању квалитета свакодневног живота.
Ипак, као суштински проблем издваја разлику између генерација које су током радног века успеле да стекну економску сигурност и младих који данас, упркос образовању и спремности да раде, све теже проналазе прилику да остваре исти животни стандард.
– За сада је ово један сурови облик капитализма где људи који су у њему одрасли и провели своје радне животе некако су се обезбедили и не ризикују своју позицију. Али младе генерације, они једноставно не виде шансу и они излазе и протестују – закључује Анђелић.
БОНУС ВИДЕО
