Јелена Бачић Алимпић се дотакла теме естетских третмана и друштвених очекивања да се младолик изглед сачува по сваку цену, истакавши да нема проблем са старењем нити жели да се враћа у младост само зато што друштво намеће такве стандарде.
"Ја сам бака једне чаробне виле која се зове Мила ја ни за ког другог нисам баба, јер ћу му зашити уста концем па неће више никад проговорити. Дакле, нико нема права да ме назива бабом осим моје унуке и ја јесам баба и на то сам поносна и ја старим. Тај терор младости, тај терор, знаш морамо да се пумпамо...морамо ово...не морам бре ништа. Могу да пустим седу косу ако ми се пушта. По мом Новом Саду идем у тренерци распандркнута, овако вежем косу без трунке шминке, мене тако моје комшије знају ја се тако најбоље осећам. Ја не морам људи више ништа", рекла је за К1.
Foto: Stefan Tomasevic/ATAImages
Јелена Бачић Алимпић данас води миран и повучен живот, држећи се далеко од медијске помпе. Ипак, приликом недавног гостовања у емисији код Гоце Тржан на телевизији К1, отворено је поделила тешке тренутке из свог приватног живота и признала колико јој је рад у медијима нарушио здравље.
Јелена је први пут јавно открила да јој је, услед великог стреса док је радила на телевизији, на левој дојци израсла циста од 9 милиметара. Циста је непрестано расла, због чега ју је докторка упозорила да ће морати да се подвргне пункцији. У вртлогу обавеза, списатељица је здравље стављала на последње место и одлагала интервенцију правдајући се недостатком времена, јер стање још увек "није било алармантно".
Фото: Antonio Ahel/ATAImages
Прави животни преокрет настао је оног тренутка када је пресекла и дала отказ на телевизији. На здравствени проблем је потпуно заборавила, али када је три месеца касније отишла на контролу, сачекало ју је невероватно изненађење. На њено питање шта се дешава са цистом, докторка је у чуду одговорила: "Која циста?" – проблем је потпуно нестао!
"Нема цисте, нема стреса", истакла је Јелена, објаснивши да када човек ради под притиском организам трпи, али да тело невероватно реагује чим одлучимо да "дамо својој души одушка и кренемо да је лечимо".