Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Шта лекари помисле током прегледа, а не кажу пацијентима? То питање покренуло је расправу на друштвеној мрежи "Reddit", а њихове одговоре пренела је ауторка Габријел Лафранк у тексту за "BuzzFeed". Међу њима су коментари о навикама пацијената, лечењу, али и тешким ситуацијама са којима се здравствени радници свакодневно суочавају.
– Као неко ко се у улози пацијента сусрео са неколико непријатних ситуација у ординацији, могу само да замислим какве мисли здравствени радници свакодневно задржавају за себе. Срећом по моју радозналост, добила сам прилику да то сазнам када је корисник "Reddit"-а под корисничким именом "VegetableUpstairs978" поставио питање: „Лекари са "Reddit"-а, које ствари прећуткујете, а волели бисте да их кажете људима и пацијентима?“. Одговори нису разочарали – написала је Габријел.
Yuriy Klochan / Alamy / Profimedia
Ево и одговора лекара:
– Радим у амбуланти примарне здравствене заштите у руралном подручју. Никада не користите бели лук за чишћење рана. У целој амбуланти немам довољно прстију на рукама и ногама да избројим све ране које сам морао да очистим и превијем због опекотина и краста које су пацијенти добили на тај начин. Људи, ваше ране нису предвиђене за маринирање.
– Онколог сам. Људи се држе наде. Предочавам им реалне сценарије, иако са приличном сигурношћу знам да ли ће терапија деловати или не. Често знам и када ће неко умрети, чак и ако прими најделотворнију терапију. Нарочито када је реч о младим људима, рецимо у касним тинејџерским или раним двадесетим годинама, који силно желе да покушају нешто, поштујемо ту жељу, иако дубоко у себи знамо да ће ускоро умрети. То није тајна коју кријемо од њих. Понекад нада одржава људе дуже у животу.
– Постоје ствари горе од смрти.
Прочитајте још
– Велнес индустрија је паразит који се храни људским несигурностима, недоступношћу здравствене заштите и све већим неповерењем према лекарима. Многи од тих инфлуенсера на интернету, нарочито они који промовишу строга ограничења у исхрани, зарађују милионе и чине људе још болеснијима, јер је све то превара како би продали своје суплементе од 50, 100 или 200 евра, који нису регулисани.
– Као педијатар, поручујем вам да морате да се бавите васпитањем своје деце. Мислите да превише времена проводе пред екраном? Склоните им екран. Дете боли стомак? Престаните да му дајете грицкалице. Дете неће да једе вечеру, већ само нездраву храну? Престаните да је купујете. Невероватно ми је колико пута дневно морам да кажем родитељима да је у реду да својој деци кажу „не“.
– Ја сам радиолог који очитава снимке повреда након што вас екипе хитне помоћи покупе са пута и довезу у болницу. Престаните да возите моторе и електричне тротинете.
– Сами сте себи то урадили.
– Као специјализант психијатрије, поручујем да неки од вас имају анксиозност и депресију јер су животи једноставно ужасни. Немам пилулу која може да поправи трауму која се преноси генерацијама, нарцисоидне родитеље или партнере, лош друштвено-економски положај и насиље претрпљено у детињству. Волео бих да је имам. Жао ми је што пролазите кроз то, али заиста вам је потребна терапија, пријатељу, јер вам неће помоћи то што фрустрацију искаљујете на мени зато што антидепресив који сам вам прописао не решава проблем.
– Као специјализант анестезиологије, пожелео сам да пацијентима пре операције кажем да оду и не дозволе једном конкретном хирургу да их дотакне.
– Поштујте жеље својих родитеља који умиру када је реч о њиховом лечењу! Немојте да њихова смрт постане прича о вама. Немојте да поништите њихову одлуку да не желе реанимацију и инсистирате на свим могућим терапијама, знајући да ваша мајка или отац то не би желели. Немојте, без обзира на то колико сте у том тренутку тужни, уплашени или колико осећате кривицу. Када сте овлашћени да одлучујете о нечијем лечењу, није поента у томе да ви доносите одлуке по сопственој вољи, већ да одлучујете на основу онога што мислите да би ваш родитељ желео.
– Ваше истраживање није тако добро као моје.
– Мој отац каже да му је тешко да слуша људе који тврде да би „урадили све“ како би избегли последице нелеченог дијабетеса типа 2 или његовог лошег држања под контролом. Каже, на пример: „Годинама сам јој говорио да мора да промени исхрану и почне да вежба, а сада каже да би урадила све да сачува стопало. Годинама сам јој говорио шта треба да ради, а она је и даље долазила са великом чашом заслађеног чаја!“
– Морао сам да гледам човека како клима главом док му објашњавам како да узима лекове за срце, а затим ме одмах питао да ли може да их замени етеричним уљима. Толико сам потиснуо бес, да ме је заболео стомак. Само сам желео да вриснем, али сам задржао миран и „професионалан“ тон. Огроман је јаз између онога што би требало рећи и онога што се заиста каже.
– Наша тела нису уџбеници, а медицина није егзактна наука. Можемо да обавимо сву доступну дијагностику, пратимо смернице засноване на доказима и понудимо пацијенту све могућности лечења, али понекад нећемо пронаћи јасан узрок његових симптома. У другим случајевима, терапије које обично прописујемо неће деловати код одређених пацијената. То не значи да одустајемо, али понекад ствари не могу да се објасне сасвим конкретно. И немамо чаробни штапић којим можемо да махнемо и све поправимо.
– Као анестезиолог који ради у операционој сали и види много нагих тела, могу да кажем да је лоша хигијена изузетно непријатна, без обзира на то колико смо професионални. Стопала са дугим, неопраним ноктима, генитална регија која дуго није опрана, много прљавштине у пупку, а нарочито лоша орална хигијена. Не разумем како толико људи који, наизглед изгледају сасвим уредно, толико мало воде рачуна о себи. Углавном нам није важно да ли имате масне наслаге, пирсинге, тетоваже, стрије и како изгледате. Ипак, због лоше хигијене сви дискретно наборају нос.
БОНУС ВИДЕО
