Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Земље НАТО-а последњих недеља су замољене да ублаже реторику о руској претњи. Амерички званичници сматрају да неки европски лидери угрожавају безбедност континента појачавањем јавних упозорења на Москву, наводе извори.
Међу државама које су примиле поруке у којима се од њих тражи да припазе на своје јавне изјаве налазе се Литванија, Летонија и Естонија, рекли су извори који су желели да остану анонимни, преноси Дејли мејл.
Није познато да ли су такве поруке, пренесене током билатералних састанака, упућене и другим европским владама.
У новој претећој поруци Западу, Путин је синоћ изјавио да је спреман за велики рат с Европом. Руски председник упозорио је да „неће бити победника” ако уђе у сукоб с НАТО-ом. Још прошле недеље британски министар одбране Вес Стритинг упозорио је да се Велика Британија мора припремити за рат за нешто више од 1.000 дана.
Упозорио је да би непријатељи Уједињеног Краљевства до 2030. могли бити „у положају за напад”, и позвао је земљу да се „припреми за најгоре”.
Прочитајте још
Фото: TASS/Sipa USA/Profimedia
Захтев Пентагона да челни људи Европе ублаже реторику о Русији долази у тренутку када Трампова администрација поново покреће напоре за постизање договореног завршетка свеобухватног рата у Украјини, који је сада ушао у пету годину.
Најновија иницијатива укључује подстицаје за Москву, међу којима је и ублажавање санкција, али и притисак на Украјину да заустави нападе на руску енергетску инфраструктуру.
- Приватни разговори међу савезницима управо су то: приватни разговори, зато нећемо коментарисати ове наводе - истакао је званичник Пентагона.
Према речима једног од извора, међу изјавама које су привукле пажњу америчких званичника налазе се тврдње европских челника да је Русија сатерана у угао и да прибегава све очајнијим потезима док инвазија на Украјину напредује врло споро.
Елбриџ Колби, водитељ одсека за одбрамбену политику Пентагона и једна од кључних особа у актуелној ревизији нивоа америчких војних снага у Европи, био је међу америчким званичницима који су пренели ту поруку, рекли су извори. Нико од извора, међу којима су три европска и један амерички званичник, није сугерисао да су савети пренесени на конфронтацијски начин. Поруке америчке администрације одражавају расправу унутар НАТО-а о томе како јавно да говори о претњи коју представља све одлучнија Русија.
Фото: Viacheslav Chernobrovin/Panthermedia/Profimedia
Неки западни званичници сматрају да би истицање претње из Москве могло ићи на руку Кремљу, за који тврде да настоји да шири страх и поткопа подршку Украјини. Други сматрају да европске владе морају бити транспарентне како би својим грађанима показале да су потребни одрицање и ресурси за обуздавање Москве.
Чини се да Русија интензивира тајну кампању саботажа широм Европе, иако Москва пориче такве активности. Према изворима, амерички званичник Елбриџ Колби недавно је једном балтичком званичнику поручио да не би требало да „боцка” Русе, наводећи као пример изјаве да је Русија „сатерана у ћошак попут пацова”.
Фото: Maxim Shemetov/AFP/Profimedia
Естонски премијер Кристен Михал крајем септембра управо је тим речима описао Путина, сугеришући да Русија прибегава саботажама јер све више запиње у рату у Украјини. Пентагон је на другом састанку естонској делегацији саветовао да буде „одмерена” у јавним иступима. Један европски званичник оценио је савет Пентагона збуњујућим јер су балтичке обавештајне службе последњих месеци умањивале могућност да ће Русија тестирати одредбе НАТО-а о узајамној одбрани. Друге обавештајне службе Савеза, међутим, упозоравају на могућност знатног интензивирања руских саботажа.
Истовремено, Трампова администрација покушава да договори завршетак рата у Украјини, а с Москвом разговара о могућим пословним споразумима и ублажавању санкција. Ти напори су изазвали подељене реакције у Европи, где многи заговарају наставак економске изолације Кремља. Пентагон у међувремену преиспитује распоред америчких војних снага у Европи, што би могло довести до знатног смањења њихове присутности на континенту. Вашингтон притом очекује да европске чланице НАТО-а преузму већу одговорност за сопствену одбрану.
Говорећи на самиту Русије и Африке, Путин је упозорио и на могућност да се у Балтичком мору догоди ситуација слична оној у Ормуском мореузу. Његова изјава уследила је након што је естонски министар спољних послова Маргус Цахкна упозорио да би НАТО могао у року од неколико сати да блокира Балтичко море ако Русија настави да прети Европи.
Према његовим речима, Савез би могао да окупи 50.000 искусних војника и затвори пловни пут између Естоније и Финске, чиме би озбиљно угрозио руску привреду. Тим подручјем пролази око 60 одсто руског поморског извоза нафте. Европски војни званичници страхују да Русија интензивира хибридне нападе, укључујући саботаже, сајбер-нападе и операције дроновима, како би испитала одбрану НАТО-а и извршила притисак на земље које подржавају Украјину. Западни обавештајни извори не сматрају да је Путин спреман да употреби нуклеарно оружје против Европе, упркос претњама из Кремља.
Ипак, упозоравају да би интензивирање руских саботажа могло довести до погрешне процене и случајно изазвати директан сукоб с НАТО-ом.
БОНУС ВИДЕО:
