Маргита Маги Стефановић је део београдског боемско-уметничког круга, коме су припадали и остали чланови ЕКВ-а. Маги је била уметничка душа, школована пијанисткиња и композиторка.
"У мом нормалном, стабилном животу најнестабилнији део сам управо ја. И то не због какве психичке или не знам какве нестабилности, већ због сталног тражења у свим могућим областима уметности и живота" тврдила је једном приликом Маги.
У Средњој музичкој школи "Јосип Славенски", заједно са Ивом Погорелићем, матурирала је као најталентованија пијанисткиња, након чега је добила позив за наставак образовања на престижном конзерваторијуму у Москви. Но, сјајну прилику одбила је због мајке, којој се није свидела идеја да Маги у тим годинама оде од куће.
Маргита је наставила да истражује живот, свирала је клавир и уписала је Архитектонски факултет у Београду. Дипломирала је 1982. године и управо се тада, заједно са својим момком Срђаном Вејводом, све више загрејавала за београдску андерграунд сцену па је кренула у потпуно другом смеру.
Прочитајте још
Свестрана и харизматична Маги
У пролеће исте године преко свог рођака, гитаристе Гагија Михајловића упознала је Милана Младеновића, а убрзо након тога на једној од проба тадашње групе “Катарина II” позвана је у бенд у којем је остала све до краја 1994. године, односно до Младеновићеве смрти, која је, уједно, означила и крај постојања правог ЕКВ-а.
Истовремено је учествовала у стварању албума многих југославенских бендова, међу којима су и "Карлови Вари", "Елвис Ј. Куртовић & Хис Метеорс", "Ван Гог" и "Бабе". Компоновала је музику за филмове "Први пут с оцем на јутрење", "Вера Хофманова", "Повратак Вука Алимпића", "Плави плави", а учествовала је и у позоришним продукцијама "Класни непријатељ" и "Три сестре".
На позив редитеља Горана Марковића, опробала се и као глумица 1985. године у улози Драгане у филму "Тајванска канаста".
Последњи рад
Након Младеновићеве смрти, наставила је да свира у бенду "Курајбери" те гостовала на албумима "Глисерса", "Зиона" и "Директора", а 1995. године, заједно с групом младих београдских музичара, формирала је бенд ЕQV и објавила албум под називом "Ти си сав мој бол", инспирисан познатом песмом "Екатарине Велике".
За клавијатурама је наступила и на неколико unplugged концерата "Електричног оргазма", а њен последњи рад везан је за позоришну представу "Капут мртвог човека" из 2002. године.
Била је покретачка снага бенда
Све њене успехе годинама је притискала борба с тешким наркотицима, која је постала још интензивнија када јој је 1996. преминуо отац. Покушавајући да их се ослободи, продала је породични стан и у предграђу Београда купила два мања, а остатак новца искористила за путовање у Индију. Жеља да у далекој земљи у потпуности промени начин живота, била је још један неуспели покушај па је по повратку кући повукла нове тешке потезе. Продала је оба стана и убрзо потрошила сав новац те постала бескућница.
Потпуно немоћна и осамљена, последње године живота провела је у напуштеној гаражи у Борчи, а затим у склоништу за бескућнике на Вождовцу. Била је осуђена на милост пролазника, хуманитарну помоћ и мрвице хране које су јој с времена на време доносили њени фанови.
Маргита Стефановић смештена је у августу 2002. на Инфективну клинику у Београду, где је преминула 18. септембра. Имала је 43 године и била је последња чланица из оригиналне поставе групе ЕКВ-а. Пре ње, 25. септембра 1992. године умро је бубњар Ивица Видовић, који је, према Википедији, прва регистрована ХИВ позитивна особа у бившој Југославији.
Од рака панкреаса 5. новембра 1994. преминуо је фронтмен Милан Младеновић, срчани удар 13. октобра 1998. био је кобан за басисту Бојана Печара, док је бубњар Душан Дејановић 2000. године изгубио битку за живот, такође од последица АИДС-а.
Шест година после њене смрти, у књизи Александра Илића "Врати унатраг" јавности је први пут потврђен и податак да је, због интравенозног коришћења наркотика, и Маги била заражена ХИВ-ом.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
