Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Заједно са Бранимиром Џонијем Штулићем и Борисом Лајнером, Хрњак је чинио култни трио који је крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година створио неке од најважнијих песама југословенског новог таласа.
Иако је у Азри провео свега три и по године, Хрњак је оставио неизбрисив печат у историји домаћег рока. Свирао је бас-гитару на прва три култна студијска албума – „Азра”, „Сунчана страна улице” и „Филигрански плочници”, као и на чувеном троструком живом издању Равно до дна.
У бенд је ушао готово судбински и неочекивано, када га је Штулић позвао у свој стан јер му је хитно био потребан басиста за наступ. Очаран Штулићевим песмама и енергијом, Хрњак је остао у групи и са Лајнером формирао уиграну ритам-секцију која је на концертима изводила и више од 50 песама по вечери.
Прочитајте још
Бекство од притиска славе
Међутим, на самом врхунцу популарности, 1982. године, пре одласка на одслужење војног рока у Сурдулици и Лесковцу, Хрњак је преломио да напусти професионалну музику. Притисак славе, непрекидне турнеје и исцрпљујући начин живота били су превелики терет. Након завршетка војске, више се није враћао у бенд, сматрајући да је то поглавље у његовом животу заувек затворено.
Нови живот, вера и столарство
Након одласка са сцене, потпуно се повукао из јавности. Прошао је кроз бурне животне фазе – путовао је, борио се са зависношћу, а потом пронашао мир у вери и скрасио се у Мађарској, где је са супругом добио петоро деце. Две деценије није свирао бас-гитару, а живот је посветио столарству и изради намештаја.
Музици се накратко вратио тек 2010. године, када је са Борисом Лајнером снимио албум „Виша сила”. Своју несвакидашњу животну причу, одрастање и бурне дане у Азри описао је 2015. године у аутобиографској књизи „Срце од злата – приче, али не баш за децу”.
(MONDO)
БОНУС ВИДЕО
