Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Патуљасте змије врсте Pseudorabdion longiceps највећи део времена проводе скривене под камењем, пањевима или лишћем, покушавајући да избегну да постану нечији плен. Но када се осете угроженима, ове ситне змије посежу за необичном методом бега - котрљањем, пише Смитсониан Магазин. Научници су то понашање први пут описали пре неколико година, након што су у северозападној Малезији снимили змију како се котрља низ пут. Сада је други тим истраживача успео да разоткрије и како мале змије заправо изводе ту акробатску вештину. Налази су описани у студији објављеној 19. октобра у часопису Current Biology.
Патуљасте тршчане змије кратке су, витке, ноћне змије које настањују југоисточну Азију, а нарасту највише до 23 центиметра. Упркос ситној грађи и склоности скривању, и даље су изложене нападима птица и других змија, укључујући пругасту коралну змију. Истраживачи су већ раније чули неслужбене приче о змијама које се котрљају бежећи од опасности, но то су на камери успели да забележе тек у августу 2019. године. Група научника која је истраживала друге врсте наишла је на патуљасту тршчану змију како прелази пут. Очито су је преплашили, јер је змија савила тело у круг и почела да се котрља низбрдо, даље од њих.
Заинтригирани призором, истраживачи су опрезно ухватили змију, поставили је на равну површину и укључили камеру. Змија се поновно закотрљала - овај пут без помоћи гравитације. Тај сусрет научници су описали у часопису Биотропика 2023. године, чиме је то постало прво формално забележено котрљање код било које змије, па и шире међу гмизавцима. Еколог Јосуке Коџима са Универзитета Тохо у Јапану за то необично понашање чуо је пре седам година од колеге из Малезије. Пошто га је и сам видео уживо, Коџима је, како каже, био “задивљен динамиком покрета” и одмах је пожелео да сазна више о њему.
Коџима је са сарадницима отпутовао у национални парк Кубах у Малезији, где су прикупили неколико змија из рода Pseudorabdion - једну P. longiceps, једну P. collaris и 11 примерака P. saravacense - и шест тршчаних змија из рода Calamaria ради поређења. Животиње су потом донесене у лабораторију, где је за потребе истраживања изграђена стаза величине прилагођене змијама, опремљена камерама. Сваку змију су појединачно постављали на један крај стазе и благо додиривали како би проверили хоће ли се закотрљати. Ниједна змија из рода Calamaria није се котрљала - све су једноставно пузале низ стазу на уобичајен начин. Но свих 13 примерака из рода Pseudorabdion показало је котрљајуће кретање, при чему су досезале брзину од 6 до 13,3 километра на сат. Анализом снимака истраживачи су успели тачно да утврде како змије изводе тај спретни “плес”. Након што је раставио биомеханику покрета, Коџима каже да га је она додатно задивила својом сложеношћу.
Змија прво савије тело у чврсту кружницу, док јој је глава подигнута са тла и окренута у смеру кретања. Док се котрља по тлу попут точка, тело почиње да се исправља, а тачка додира са тлом помера се према репу. Животиња се затим одгурне репом од тла, лансирајући се у ваздух. Док је накратко у ваздуху, тело јој се увија у облик слова С, стварајући лук изнад главе. Тај лук потом замахује напред и према доле крај једне стране главе, све док та страна тела не дотакне тло. Тај додир покреће следећи “салто”, омогућавајући змији да настави да се котрља напред, наизменично ударајући о тло једном па другом страном тела. Током целе те прецизно усклађене кореографије, змије држе главу релативно мирном, што, према мишљењу истраживача, животињама помаже да се оријентишу у простору. Научници сада боље разумеју како змије изводе котрљање, али и даље им није сасвим јасно зашто се тако крећу. Котрљање им омогућава брже кретање - око четири пута брже него пузањем - па је несумњиво корисно за избегавање предатора. Али, вероватно је реч и о енергетски захтјевном процесу, а истраживачи још не знају колико дуго змије могу да одржавају такво кретање.
Прочитајте још
Бројна питања остају без одговора, укључујући и оно како су змије уопште развиле тако “необично и потенцијално захтевно” кретање, каже биолог Џесика Тингл са Универзитета Браун, која није учествовала у истраживању. Она се пита имају ли патуљасте тршчане змије “нешто посебно у анатомији, физиологији или невној контроли” што им омогућава котрљање, док то њихови блиски сродници очито не могу или не чине. Ново истраживање отвара и могућност да све змије заправо поседују способност котрљања, но једноставно је не користе, напомиње Тингл.
БОНУС ВИДЕО:
