Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Тамо где се данас простиру море, лагуне и приобална насеља, пре више од 10.000 година налазило се суво копно, мочваре и пространи предели којима су пролазили праисторијски ловци и сакупљачи. Драматичан пораст нивоа мора током миленијума променио је читаву обалу, а део света у којем су живели наши преци завршио је под водом.
Фото: depositphotos/MaRabelo
Морали су да мењају своје активности
Истраживање које је спровео тим научника, предвођен Самјуелом Онгаром са Универзитета у Саутемптону, открива колико се северни Јадран променио од краја последњег леденог доба.
Комбиновањем сеизмичких података и узорака седимента из приобалних басена северне Италије, Словеније и северне Хрватске, истраживачи су реконструисали некадашњи изглед овог подручја и пратили промене нивоа мора током последњих 10.000 година.
Резултати истраживања су објављени у часопису "Quaternary Science Reviews", а показују да је подручје данашње Венецијанске лагуне некада било суво копно које се простирало више од 48 километара од тадашње обале.
Данашњи Трст, уместо непосредно уз море, налазио се на узвишењима са којих се пружао поглед на мочваре и лагуне.
Прочитајте још
Пре нешто више од 10.000 година ниво мора почео је да расте у неколико наврата, а у појединим периодима достизао је и 25 милиметара годишње. Такве промене нису значиле само померање обалне линије већ и постепени нестанак простора на којима су људи ловили, пецали и проналазили природне ресурсе неопходне за опстанак.
Мезолитске заједнице ловаца и сакупљача морале су да мењају своје активности и прилагођавају се окружењу које се брзо трансформисало. Подручја која су раније користили за лов и риболов постепено су нестајала под водом, због чега су били приморани да мењају начин живота и померају се према унутрашњости, преноси "The Guardian".
Научници су у истраживању издвојили три посебно драматичне фазе пораста нивоа мора, након којих је уследио период релативне стабилности током последњих 6.000 година.
Управо такви стабилнији услови омогућили су постепено формирање насеља и развој пољопривреде у пределима који данас чине северни Јадран.
Промене нису биле само географске
Додатне појединости о променама обале наводи "Morski.hr", који издваја период између 7800. и 6600. године пре нове ере као посебно значајну фазу. Ниво мора тада је порастао чак осам метара, непрестано мењајући изглед приобаља.
Настајали су нови обални предели, али су и они временом нестајали под водом. Процес није био једноличан нити се одвијао истом брзином, већ је море у појединим раздобљима напредовало знатно брже, мењајући границе између копна и воде.
Након новог таласа пораста нивоа мора после 6000. године пре нове ере, око 5800. године пре нове ере почело је формирање лагуна и приобалног појаса који су постепено добили обрисе данашњег северног Јадрана.
Промене нису биле само географске. Оне су непосредно утицале на живот праисторијских заједница, које су губиле позната станишта и морале да траже нова места за живот. Како је море заузимало све веће површине, људи су померали своја насеља дубље у унутрашњост.
Такве промене могле су да представљају и важан притисак на каснији развој неолитских друштава и прелазак са лова и сакупљања на пољопривреду и седелачки начин живота.
Ипак, један од најзанимљивијих делова ове приче налази се управо испод данашње површине мора.
Морско дно северног Јадрана представља богато, али још недовољно истражено археолошко подручје које би могло да пружи нове одговоре о кретању и животу праисторијских људи.
Предели којима су некада ходали, ловили и подизали своја станишта данас су потопљени, али њихови трагови нису нестали. Испод мора које данас запљускује обале Италије, Словеније и Хрватске и даље се налазе остаци некадашњег света, који тек треба у потпуности истражити.
БОНУС ВИДЕО
